2
suncokret

AGROVESTI

Sombor: KOROVI BRINU RATARE

Sombor (24. februar 2017.) - U ataru Sombora kukuruz zauzima oko 23 odsto površina, a u prošloj godini koja je bila dobra za sve kulture ostvareni su prinosi od 10 do 13 tona po hektaru. Pred ovogodišnju setvu stručnjaci Poljoprivredne stručne službe (PSS) Sombor upozoravaju na važnost suzbijanja divljeg sirka, jer su uočene sve veće površine zakorovljene opasnim korovom koji znatno utiče na prinose.

"Generalno se poslednjih godina govori o rezistentnosti divljeg sirka na pojedine herbicide, pre svega na nikosufuron, što je zaista tačno. U našem regionu je konstatovana ta rezistentnost uz ataru Stanišića, u ataru Sonte, a mnogo ranije u južnom Banatu. Znači da mi prosto te aktivne materije moramo smanjivati i rešavati probleme agrotehnikom", objašnjava mr Gordana Forgić, stručnjak za zaštitu bilja.

"Plodored je nezaobilazna agrotehnička mera i u semenskoj proizvodnji, takođe i u merkantilnoj, na kraju tu je i kukuruzna zlatica, veoma opasna štetočina, tako da su poljoprivredni proizvođači primorani da primenjuju plodored. Hemija može da završi posao, ali nikada do kraja", kaže Života Jovanović iz Instituta Zemun polje.

Selekcionari osim korova pažnju posvećuju hibridima otpornim na ekstremne temperatura pa je sve više hibrida koji dobro podnose sušu.

"Tolerantniji na sušu su hibridi ranije grupe zrenja - Fao grupa 300-400, brže prolaze sve faze cvetanja i oplodnje, tako da su za te uslove preporučili uglavnom hibride novije generacije - NS 30-22, NS 30-23, NS 40-51", ističe Bojan Mitrović, selekcionar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Poljoprivredni proizvođači pred ovogodišnju setvu nemaju dileme. Kažu da na kukuruzu nikada nisu u gubitku.

"Klipa je bilo oko 80-90 metara po jutru. Ostajemo na tim nekim starim hibridima koje smo i ranije sejali. Tu su većinom novosadski hibridi, bude nešto u zrnu, nešto se radi od pionira, u proseku je tu od 30 do 35 hektara pok kukuruzom", navodi Zvonko Čuvardić, proizvođač iz Sombora.

"Lane sam sejao dvadeset dva jutra, imam četrnaest vagona suvoga. Jako sam zadovoljan. Prošla godina je bila vrlo povoljna, tako da su sve kulture bile dobre. Ove godine sejem kukuruz, soju i suncokret, ponekad i žito. Menjam kulture, uglavnom", kaže Ivan Budanović, proizvođač iz Sombora.

Kada je reč o proizvodnji suncokreta, teško je poverovati da ćemo se vratiti proizvodnji iz devedesetih, kada je pod ovom uljaricom u zapadnoj Bačkoj bilo oko 90.000 hektara. Poslednjih godina prosek je oko 7.500 hektara, a prinosi su od 2.500 do tri tone po hektaru.

Stručnjaci kažu da je nepoznavanje zaštite suncokreta najveći problem koji utiče na prinose.

"Ono što je problem kod individualnih poljoprivrednih proizvođača je to što se oslanjaju isključivo na hemijske mere zaštite, zapostavljanje nehemijskih mera zaštite u korist tih hemijskih, a sve to rezultira kroz neko vreme rezistencijom korova koju sad imamo i u nekom narednom periodu će to biti veliki problem", objašnjava Jelena Perenčević, savetodavac u oblasti zaštite bilja.

Sve analize i preporuke stručnjaka PSS Sombor poljoprivrednicima su dostupne na sajtu službe, kako bi u prolećnu setvu ušli sto spremniji, rečeno je e na jednom od poslednjih februarskih savetovanja poljoprivrednika.


Ilustracija: RTV (Nenad Jovićević)
Izvor: RTV (Predrag Ćurčija)

:: AgroVizija Portal :: Sombor: KOROVI BRINU RATARE ::

Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana