2
suncokret

AGROVESTI

Proizvođači malina: VIŠAK IZ UVOZA

Novi Sad (21. mart 2017.) - Prošlogodišnji rod od 170 kilograma maline po aru,Vladimir Stanković ne očekuje ove sezone zbog štete koje su izazvali dugotrajni minusi. Ipak, nakon čišćenja malinjaka započeće vezivanje.

"Ja sam prošle godine proizveo sedam hektara maline, rod je bio umanjen jer je bilo dosta padavina u rano proleće, a zadesio nas je i majski sneg. Kvalitet je bio dobar, ali prinos manji, po jednom aru oko 160 kilograma. Ja sam se opredelio za sortu vilamet i miker, nisam se upuštao u neproverene sorte", kaže Stanković.

U fazi je čišćenje malinjaka od prošlogodišnje stare maline i primetno je izmrzavanje. Prvo đubrenje u Stankovićevom malinjaku već je odrađeno zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, kao i prskanje uljima i bakrom.

Prošlogodišnju cenu i prodaju maline Stanković je ugovorio šest meseci pre, tako da je na vreme obezbedio plasman svog proizvoda.

"Ja sam imao sreću što sam dogovorio prodaju u septembru. Svi koji su ostavili malinu nadajući se nekoj ceni, doživeli su katastrofalne probleme tako da sad daju malinu po ceni od 150 do 170 dinara, ja sam izbegao tu oštricu i uspeo sam da postignem mnogo veću cenu. Iako nije popularno da javno kažem, ja sam zadovoljan što sam dogovorio u septembru prethodne godine prodaju maline i njenu cenu", kaže Stanković.

Kada su troškovi proizvodnje maline u pitanju, Stanković kaže da je za jedan hektar neophodno uložiti 14 hiljada evra, da bi se postigao dobar prinos.

"Osim sistema za navodnjavanje, đubrenja, berbe, hemije,veliko je učešće goriva kao i hrane za radnike koji ne samo da su u berbi, već su u malinjacima angažovani deset meseci. Kada se saberu troškovi, malina košta 120 dinara", kaže Stanković.

Poznato je da je Arilje svetska prestonica maline, ali malo ko zna da su domaćini ovog kraja 1958. godine proizvodili malinu, i to sorte jeličanka, čačanka i valjevka.

"Kad mnogi nisu znali za te sorte, narod se ovde bavio malinom. Poljski studenti osamdesetih godina prošlog veka dolazili su u Arilje i učili kako se ona proizvodi. Mi imamo kulturu berbe i ulažemo," kaže Stanković i dodaje da malinu koju gaji na sedam hektara u svakom momentu mogu ispitati da li je hemijski, bakteriološki i biološki ispravna, na noro viruse i sve analize koje se rade.

"Kada bi se zaštitila srpska malina, mislim da bi se rešio problem uvozne maline lošijeg kvaliteta", navodi on i dodaje da država mora naterati taksama i prelevmanima uvoznika maline koji brlja sa srpskom da plati ceh, na granici, carini jer jedino tako može nas zaštiti. Đubrivo i hemija iz uvoza moraju biti kontrolisani, uvesti prelevmane na uvoz zamrznute robe i sniziti cenu goriva za poljoprivredne proizvođače. To je ono što je nama malinarima neophodno,"kaže Stanković za RTV.

Ako je prošle godine bilo roda 30 odsto manje, a sada se pojavio višak od 30 odsto, čak u nekim krajevima je prepolovljen rod, onda je jedini logični zaključak da je 60 odsto maline uvezeno iz inostranstva i uskladišteno u srpske hladnjače, pa se miksuju i izvoze. Onda je normalno što je višak.

Na pitanje da li otkupljivači i malinari mogu da se dogovore oko cene, Stanković ne veruje jer kako kaže nama je uvek malo koliko nam god dali, misleći na proizvođače, dok je hladnjačarima uvek mnogo.

Pametno bi bilo napraviti trajnije ugovore između proizvođača i hladnjačara na pet do deset godina. Na osnovu proseka u poslednjih deset godina, odredi se i cena, a obe strane zadovoljne.

Iz Asocijacije malinara Srbije koja okuplja proizvođače iz 42 opštine Srbije smatraju da cena maline treba da prati cenu griza.

"Mi smo formirali cenu od 230 dinara, što je uvek barometar i bio, jedan kilogram izvozne cene griza bio je uvek kilogram sveže maline. Prošle godine, griz je bio 2,30, to je bila prosečna akontna cena sveže maline. Ove godine,ta cena je 1,85 dinara,"kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Procena je da se u Srbiji malina gaji na oko 20 hiljada hektara, a najveći proizvođači su malinari zapadne Srbije. Inače, Srbija je zahvaljujući izvozu crvenog zlata u prošloj godini ostvarila prihod od 248 miliona evra.


Ilustracija: morguefile.com
Izvor: RTV (Gvozden Nikolić)

:: AgroVizija Portal :: Proizvođači malina: VIŠAK IZ UVOZA ::

Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana