2
suncokret

AGROVESTI

Zakup državne zemlje:
INVESTITORI I STOČARI OČEKUJU ISTE ORANICE

Novi Sad (23. mart 2017.) - Sada ili više nikada država ima priliku da stočarsku granu poljoprivrede pomogne davanjem u zakup svojih oranica na duži rok i da davanjem zakupa poveća agroindustrijski potencijal putem investitora.

To što su rečima izlivane podrške i ocene da smo bez razvijenog stočarstva siromašna agrarna zemlja i da se sve čini da tako ne bude, sada je pred trenutkom istine i istorijskom odlukom.

Krilatica „Zemlja je sve”, koju je kao moto za svoj pravac rada uveo ministar Branislav Nedimović, odavno su mnogi pretvorili u svoj biznis, ali i nove želje. Više niko i ne krije da juriša na zakup ili kupovinu državnih oranica.

Vlada je dala više modela - jedan je za investitore, a drugi za stočare po prioritetu zakupa. Između interesa ove dve kategorije zakupaca nastaje poslovni sukob, ali i pokazivanje koliko je zaista država nepristrasna, uz lokalne vlasti, i koliko dobro želi gazdinstvima!?

Čim je dat znak za start, 150 investitora (ili nešto manje) ponudilo je papire za investicije i argumente o opravdanosti njihovog ulaganja za dobijanje zakupa. Nekako u isto vreme, Ministarstvo poljoprivrede je izašlo i sa modelom za prioritet u zakupu prema stočarima na bazi uslovnog grla (500 kg žive vage domaćih životinja). Uz ranije mere donete za napredak, bolje rečeno sprečavanje sunovrata stočarstva, jer je ono ispod nivoa iz 1910. godine, ispada da svaka rasa stoke u Srbiji za svog vlasnika donosi od 720 do 25.000 dinara ili više.

Ti iznosi su za pojedina premiranja veća nego u regionu i sa tog stanovišta – svaka čast Vladi i njenom resornom ministarstvu. Dabome, neka davanja zaslužuju analize, poput finansiranja organske proizvodnje iz hobija, kao i pčelarstva, ali to će se već iduće godine, ako se na vreme otvori potreba sklapanja razvojnog i konkurentnog agrarnog budžeta, ispraviti.

Država u kreiranju trošenja novca poreskih obveznika još uvek nema pouzdanu analizu o opravdanosti i stvaranju vrednosti putem podsticaja. Međutim, jedna od mera, koja nije sporna, vezana je upravo za davanje u dugoročan zakup državnih oranica po prioritetu za stočare. I to ne bi valjalo kvariti i stavljati kao manje važnu od interesa koje najavljuju investitori sa prijavama za dugoročan zakup državnih oranica.

Stočari za dugoročan zakup zemlje pravu priliku će imati 2018. godine, a do tada će državna komisija izdati prve parcele pomenutim ulagačima u investicije. U tom raskoraku se može dogoditi da lokalne vlasti zaborave na stočare i da za njih ostane tek toliko oranica da bi zamazali oči farmerima. Taj strah je u Bačkoj Palanci među farmerima već uneo paniku. Za 3.000 hektara oranica konkuriše dvadesetak investitora, a prema utvrđenoj skali stočarima pripada oko 2.000 hektara i toliko državnih oranica podelilo bi oko 200 gazdinstava, među kojima je i svega pet-šest velikih farmi muznih krava i svinja.

U ovu opštinu, zbog obima i kvaliteta zemlje, došli su već strani investitori i uz prednost u zakupu stočarima za ratare neće ostati ni jedna državna parcela.

Državna njiva u Srbiji je oko 800.000 hektara – malo više od polovine se izdvaja u zakup, pa se s pravom očekuje da se preostale parcele uvrste u licitacije. Te (ne)poznate njive se i danas obrađuju, ali ratari ne upiru prstom da pokažu onoga ko to besplatno čini, a dvadesetak poljoprivrednih inspektora u Srbiji to nije u mogućnosti. Otuda je i moguće da pojedini ratare i na 2.000 hektara i da čak nisu ni poreski obveznici. Lokalne vlasti njih dobro poznaju, ali i oni ćute. Možda je to ćutanje zlata vredno, ali ne stiže u državni trezor.


Izvor: Agroservis

:: AgroVizija Portal :: Zakup državne zemlje:<br />INVESTITORI I STOČARI OČEKUJU ISTE ORANICE ::