2
suncokret

AGROVESTI

KAKO SAVLADATI SSSP I ZAŠTITITI ZEMLJIŠTE?

Sjenica (13. mart 2017.) - Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kako bi se ograničila prodaja zemljišta strancima, kao i usklađivanje tog zakona sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) do septembra, a stručnjaci ukazuju da je veći izazov upravo taj, drugi deo posla.

"Izmenićemo Zakon o poljoprivrednom zemljištu i do 1. septembra ga napraviti tako da ga ne liberalizujemo u potpunosti, nego da fizička lica koja žele da budu vlasnici zemlje moraju imati prebivalište na teritoriji Srbije duži vremenski period", objasnio je ministar Nedimović tokom obilaska mlekare Beni komerc u Sjenici i dodao da će isto tako biti urađeno i sa pravnim licima.

Srbija je dužna da do 1. septembra ove godine reši pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, a najava ministra poljoprivrede da država neće prodavati zemlju strancima i da neće biti potpune liberalizacije otvorila je pitanje primene potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Sporazum je, inače potpisan 2008. godine, za vreme prethodne vlasti, a na snagu je stupio 2013. godine, čime se Srbija obavezala da će u naredne četiri godine postepeno uskladiti svoje zakonodavstvo sa evropskim kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta.

Srbija će, prema rečima ministra Nedimovića, uvesti određena ograničenja u skladu sa evropskim tekovinama.

On ukazuje na činjenicu da su neke zemlje to uradile pre pristupanja, poput Slovenije, Slovačke i Mađarske, a da su neke druge zemlje imale tu obavezu tek nakon ulaska u EU.

"Nećemo izmišljati toplu vodu, a zaštitićemo sebe", rekao je Nedimović kritikujući one koji su bili ministri u vladi Demokratske stranke 2008, kada je potpisivan SSP, a koji sada kažu da ne treba da se prodaje zemlja strancima

Nedimović ističe da su upravo oni potpisali takve sporazume 2008, a "sada su predsednički kandidati, i Jeremić i jedan koga podržava stranka, koja je to tada uradila".

Kovačević: Pitanje je da li smo već zakasnili u pregovorima na tu temu

Stručnjaci takođe smatraju da pred Srbijom nije lak posao, tim pre što su skeptični po pitanju mogućnosti da preuzimanja tuđih modela, upravo zbog činjenice da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan takav kakav je.

"Suština je da se ne može menjati ugovor bez svih učesnika koji su radili na postizanju dogovora, a to je EU. Pitanje je da li smo već zakasnili u pregovorima na tu temu, jer će svakako rokovi biti probijeni ove godine", kaže profesor Milan Kovačević.

Premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu prošle godine rekao da će Vlada nacionalne interese zastupati u skladu sa najboljim principima koje je Evropska unija usaglasila sa novim državama članicama, poput Mađarske i Poljske, kojima je odobreno sedam, odnosno 12 godina da održavaju postojeće nacionalne odredbe koje ograničavaju prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima.

Profesor Kovačević ističe da nije poznato ima li Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, neke nove ideje i da li je već bilo pokušaja da se sa EU pregovara o izmeni sporazuma.

Neke zemlje Evropske unije zadržale su moratorijum na prodaju zemljišta i posle ulaska u Uniju.

Hrvatska se izborila za to, pa zemlju neće prodavati do 2020. godine, što je sedam godina posle ulaska u EU. U Slovačkoj je prvobitni sedmogodišnji moratorijum produžen za četiri godine, a u Poljskoj je devetogodišnji prelazni period produžen za još tri godine, od ulaska u EU.

Jedan od najradikalnijih primera je Mađarska. Oni su Ustavom trajno zabranili stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište.

Slovenija je u svoja akta ugradila ograničenja za sticanje prava nad zemljištem.

Kupac u Slovačkoj, na primer, mora da bude državljanin ove zemlje najmanje pet godina.

Osnovno pitanje je ima li Srbija prostora za takva rešenja kakav je omogućen nekim drugim zemljama.

Kovačević kaže da postoji niz ideja koje bi se mogle implementirati u saradnji sa EU u nekakav izmenjeni sporazum, a jedan od modela je da se u sporazum ubaci pravo preče kupovine.

"Dakle, ako se prodaje određena njiva, da komšija ima prvi pravo da je otkupi, ukoliko, naravno, ima novca ", objašnjava on.

On je, ipak, skeptičan, jer, ukazuje, izmena SSP podrazumeva da se sve zemlje članice izjasne o tome, sto nije realno očekivati.

U Članu 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu izričito je propisano da strano fizičko, odnosno pravno lice ne može biti vlasnik poljoprivrednog zemljišta, ali ako stranac registruje firmu u našoj državi - može to da učini.

U posedu stranih kompanija već oko 20.000 hektara njiva

Nezvanične procene su da četiri domaće kompanije i njihovi vlasnici, Petar Matijević, Đorđije Nicovic, Miroslav Miškovic i Miodrag Kostić, u rukama drže više od 100.000 hektara zemljišta, a strane kompanije oko 20.000 hektara njiva.

Najviše je privatizovano zemljište u Vojvodini. Od 1,6 miliona hektara obradivog zemljišta u toj našoj pokrajini u privatnoj svojini je čak 1,1 milion hektara.

U Srbiji trenutno postoje brojne kompanije koje su u zakupu zemljišta, a najveće su Irska kompanija "Baltic property investment limited" koja je kupovinom više preduzeća u Bačkoj došla u posed oko 13,000 hektara obradivog zemljišta, "Žito grupa", Marka Pipunića iz Osijeka u Srbiji ima oko 2,000 hektara zemljišta u Ratkovu, nadomak Odžaka, CBA, kompanija iz Mađarske postala je vlasnik oko 2,650 hektara obradivog zemljišta.

Uskoro prvi obavezujući poziv za PKB

Nedimović je najavio da će uskoro biti raspisan prvi obavezujući poziv za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), a da je pismo o zainteresovanosti dostavilo osam kompanija.

"Imali smo prethodni poziv da vidimo kakve su uopšte inicijative kompanija koje žele da uđu u PKB. Imamo osam takvih ponuda. Sada će biti raspisan prvi poziv koji će biti obavezujući", rekao je Nedimović novinarima.

On je kazao da će se nakon toga videti o kom modelu je reč, ali da Ministarstvo poljoprivrede insistira i želi da stočarstvo bude deo tog sistema i da ne dođe do cepkanja.

Nedimović je naglasio da za PKB biti doneta odluka koja je najbolja za Srbiju.

"Ministarstvo privrede vodi ceo postupak i mi ćemo pomoći koliko god možemo", dodao je ministar poljoprivrede.

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a , kako je saopštilo ranije Ministarstvo privrede, dostavilo je osam investitora odnosno za tu poljoprivrednu korporaciju zainteresovano je jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije - Industrija mesa "Matijević" i MK Komerc, kompanija Al dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i kompanije iz Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije, ali njihova imena ne mogu biti objavljena jer nose oznake tajnosti.

Pisma o zainteresovanosti nisu obavezujuća, niti nedostavljanje takvih pisama na bilo koji način eliminiše mogućnost učestvovanja u daljem postupku privatizacije PKB-a, objasnilo je Ministarstvo privrede.

Skupština grada Beograda odlučila je u septembru 2016. da se Republici Srbiju prenesu akcije u PKB-a koje su u vlasništvu grada, na osnovu postupka koji je 15. avgusta pokrenula Vlada Srbije.

Agencija za privatizaciju objavila je 31. decembra 2015. javni poziv za prodaju imovine PKB, a početna cena je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine oko 154 miliona evra, ali na otvaranju ponuda 2. marta 2016. nije bilo zainteresovanih. Posle toga je prodaja obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala.

PKB je 2015. prodao kompanijama "MPC" i "Lidl" ukupno pet hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinskoj zoni, kod naselja Greda i Borča, za 700.000 evra po hektaru.

PKB ima oko 2.000 radnika, 23.4070 hektara od kojih je 5.050 hektara u državnom vlasništvu, oko 9.000 krava koje godišnje daju 68 miliona litara mleka, oko 6.000 svinja, 2.000 ovaca i oko 30.000 koka nosilja.


Ilustracija: Tanjug (Rade Prelić)
Izvor: Tanjug

:: AgroVizija Portal :: KAKO SAVLADATI SSSP I ZAŠTITITI ZEMLJIŠTE? ::