2
suncokret

AGROVESTI

U GRUŽI ODRŽAN PRVI SABOR VOĆARA

Gruža (19. jun 2017.) - U Gruži je organizovan prvi Sabor voćara, letnji skup na kojem je učestvovalo preko 1.700 voćara iz celog regiona. Oni su zajedno sa predstavnicima struke razmenjivali pojedinačna iskustva u voćarskoj proizvodnji, ali i oprobali primenu nove tehnologije u gajenju jabuka i borovnica.

Porodična firma "Gruža agrar" koja se bavi proizvodnjom jabuka, nektarina, oprema za voćarstvo i protivgradnih mreža organizovala je prvi Sabor voćara.

Ovaj letnji skup privukao je voćare iz regiona, ali i nove proizvođače koji tek počinju svoju voćarsku proizvodnju.

"Prvenstveno treba da sagledaju sa čim raspolažu, gde im se nalaze parcele, da li imaju svoju zemlju, treba da provere kvalitet zemljišta, da urade analize i sve to da stave na papir. I ideju koju imaju treba da stave na papir, cifre koliko sve to košta, da vide gde se u svemu tome nalaze... Obavezno treba da konsultuju struku koja će da prati celu ideju kao i sprovođenje investicije. Ne treba ići u velike površine, treba se uklapati u površine koje pokrivaju subvencije i kada se prvi korak uradi kvalitetno onda ni rezultat ne može da izostane", kaže Miroslav Nikolić, direktor firme "Gruža agrar".

Stručnjaci su na ovom skupu objasnili i u čemu voćari najviše greše kada je tretiranje voćnjaka u pitanju. Najčešća greška je kontinuirano puštanje vode u voćnjak, ali i ne obraćanje pažnje prilikom prskanja gornjih površina krošnje.

"Ja polazim od toga da treba da proizvedemo svake godine 65 tona i više jabuke prve klase. Zbog toga sada treba zaustaviti rast u voćnjaku kako bi jednostavno prestali da rastu i kako bi krenula diferencijacija rodnih pupoljaka i na tim dužim letorastima, a ne samo na kratkim. To najlakše postižemo time što pravimo pauzu od 10 do 15 dana bez vode, objašnjava prof. dr. Franci Štampar sa Biotehničkog fakulteta iz Ljubljane.

"Kada tretiramo voćnjak treba da uzmemo u obzir da ako potrošimo 1.000 litara vode po hektaru, da dve trećine radnog rastvora treba da nabacimo na gornju površinu krošnje, jer je upravo tu najintenzivniji razvoj bolesti i štetočina. To možemo da postignemo na sledeći način - da izaberemo dizne koje imaju krupniji otvor i da zahvatimo taj kružni prsten u gornjoj površini", kaže prof. dr Novica Miletić, sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.

Veliko interesovanje vlada za tehnologijom gajenja borovnica u saksiji. Iako skupa, ova tehnologija ima višestruke prednosti.

"Prednosti su mnogobrojne, može se iskoristiti nepogodno zemljište za gajenje borovnica, a to su zemljišta koja nemaju odgovarajuću ph vrednost, koja kod borovnice treba da bude na nivou od 4,2 do 4,8. Zatim, zemljišta koja nemaju pogodan mehanički sastav jer ova tehnologija gajenja predstavlja više kontrolisanu proizvodnju u smislu olakšanog zalivanja, prihrane biljaka, dozvoljava veću gustinu sklopa po jedinici površine, ali i štiti od zemljišnih štetočina, navodi prof. dr Jasminka Milivojević, sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda.

Voćari iz Šumadije nadaju se da će ovaj Sabor u Gruži postati tradicionalan jer na njemu imaju jedinstvenu priliku da razmene iskustva, kako između domaćih, tako i sa voćarima iz regiona, a svake godine javljaju se nove tehnologije gajenja koje povećavaju prinos i zaštitu zasada.


Ilustracija: morguefile.com
Izvor: RTV (Ana Rebić)

:: AgroVizija Portal :: U GRUŽI ODRŽAN PRVI SABOR VOĆARA ::