suncokret

Gazdinstva

Laćarak: U poseti mladom i naprednom
gazdinstvu Aleksandra Majstorovića

MAJSTOR ZA SAVREMENU POLJOPRIVREDU

- Mi smo sa našim gazdinstvom već dostigli takav nivo da možemo lepo da zaradimo, ali tu ima toliko rada da nemamo vremena kad da potrošimo te zarađene pare – objašnjava Aleksandar Majstorović

Marljivi poljoprivrednik iz Laćarka Aleksandar Majstorović (31), jedan je od malobrojnih proizvođača koji ima tri automatizovana i klimatizovana tovilišta svinja, od kojih su dva tovilišta u kućama porodice, dok je jedno u iznajmljenoj kući. Kako bi obezbedio sve što je od hrane potrebno za njihovu ishranu, osim premiksa, uzgaja ratarske kulture na ukupnoj površini od 230 jutara. Kako kaže, u tovu uvek ima od 500 do 700 svinja, a obrne dve ture godišnje. Zato svakog dana ustaje u pet, a na spavanje odlazi oko ponoći.

Da li si zadovoljan sa cenom svinja?
- Trenutno je dobra cena svinja, i kreće se od 200 do 210 dinara. Zato se u ovom momentu i isplati držati svinje – kaže Aleksandar.

Puno zemlje obrađuješ: koja ti je setvena struktura?
- Imam 30 jutara svoje zemlje a u arendi još 200 jutara, na kojima se isključivo bavim ratarskom proizvodnjom. Na 77 jutara je kukuruz, soja na 67 jutara, pšenicu, ječam i tritikal sejem na 35 jutara i imam 50 jutara pod repom.

Koje sorte i hibride seješ?
- Što se tiče kukuruza sejao sam hibride kompanija Pioneer, KWS i LG. Od soje sam sejao sorte Galeb, Vendi i Belga, od pšenice AS-ovu hibridnu pšenicu, Apache i Avenue od LG-a. A od repe imam tri sorte od KWS-a i tri sorte kompanije SESVanderHave.

Valja osigurati useve: koje preparate koristiš u zaštiti bilja?
- Najviše Bayer-ovu hemiju, oko 90 odsto. U kukuruzu, pšenicu i šećernoj repi koristim 100 odsto Bayer-ove preparate, a jedino u soji primenjujem BASF-ova sredstva.

Šta imaš od mehanizacije?
Imam sve od mehanizacije, kombajn John Deere i tri traktora: Fendt od 190 KS za teške radove i dva Torpeda od 75 i 90 KS za površinske radove.

Da li si uradio svu neophodnu agrotehniku?
- Naravno, ja sve radim ozbiljno. Na svim parcelama sve je urađeno u optimalnom roku i primenjena je puna agrotehnika. Kod pšenice je predusev bila soja, a za kukuruz 90 odsto repište. Za repu je predusev bila pšenica dok je za soju bio kukuruz.

Ulazimo u žetvu: kako komentarišeš najavljenu cenu pšenice?
- Moj komentar za najavljenu cenu pšenice od 15 do 16 dinara je da ove godine ko je dobro radio pšenicu taj će imati četiri tone prinosa, a sa 16 dinara to izađe 64.000 dinara, dok je ulog bio 70.000 dinara. Došlo je vreme da treba da se poseje jako puno pšenice da bi zaradio male pare.


Aleksandar Majstorović u parceli AS hibridne pšenice

Da li se lepo može živeti od poljoprivrede?
- Normalno da se isplati, ali tu postoji neka granica. Mi smo sa našim gazdinstvom već dostigli takav nivo da možemo lepo da zaradimo, ali tu ima toliko rada da nemamo vremena kad da potrošimo te zarađene pare. Imamo pare i za godišnji odmor, ali mi ne možemo da ga se domognemo. Može da se zaradi, ali „nemaš više život“. Što god više radiš sve ćeš više zaraditi, ali i to ima svoju određenu granicu dokle to možeš da pratiš.

Koliki je maksimalni optimum površina u ratarstvu za jedno ovako napredno gazdinstvo?
- Mislim da je od 250 do 300 jutara zemlje neki realni maksimum. Prvo, i prvo, i sa radnicima je jako teško. Imam dobre ljude sa kojima radim, ali je sve postalo jako teško jer većina ljudi neće da radi. Imam četiri-pet ljudi, ali ne rade svi isti dan. Dakle, ima dosta radne snage samo što mnogi neće da rade, jer niko neće da preda tebi svoj život od jutra od mraka zato što plate i radni sati nisu adekvatno plaćeni: nekih 250 do 300 dinara na sat.

Radiš od pet izjutra do kasno uveče: kako izdržavaš taj tempo?
- Dok sve uradim, i još jednom uveče obiđem stoku, sve pregledam i iskontrolišem, ume dan da traje do ponoći. Nije tako svaki dan, ali je tako najveći broj dana. Taj tempo mogu da pratim 10 dana, ali 11 dan padam s nogu.

Koliko puta dnevno ideš u sva tri tovilišta?
- Kada su ove vrućine obilazim svinje tri-četiri puta dnevno. U tovilištima je sve automatizovano i nemam nikakvog posebnog posla oko njih osim što moram da malo povedem računa oko lečenja, vremena, promena. Problema sa nekim masovnim uginućima nisam imao jer se trudim da kupim prasad koja su jedna od najskupljih na tržištu, od ljudi koji garantuju da su prasad vakcinisana, a kada je to urađeno onda nema ni uginuća.


Jedno od tri savremena tovilišta

RADIM DOK
„NE PADNEM S NOGU“

- Dok sve uradim, i još jednom uveče obiđem stoku, sve pregledam i iskontrolišem, ume dan da traje do ponoći. Nije tako svaki dan, ali je tako najveći broj dana. Taj tempo mogu da pratim 10 dana, ali 11 dan „padam s nogu“ – kaže Aleksandar Majstorović.

Za koliko isteraš turu i na koju kilažu?
- Kupujem takva prasad da im repovi budu isečeni, da budu poštrojena sa kilažom od 25 do 26 kilograma. Takvi prasici su spremni za tov i sa njima nema problema. Prošle godine sam imao 540 komada kupljeno, a prodao sam 520. Turu sam isterao za četiri meseca i 10 dana. Ako je cena dobra prodajem svinje od 105 do 110 kila, a ako je cena loša onda sa 125 kila. Sve zavisi i od perioda: ako je letnji period prodaju se od 105 do110 kila, a u zimskom preiodu od 125 do 130 kila.

Ko sve s tobom radi iz porodice u tako obimnim poslovima?
- Doslovno svi. U poslovima mi pomažu moja supruga Milena (28), ćerke Milica (8) i Aleksandra (6), a sin Đorđe, koji sad ima pet meseci, samnom je bio u traktoru u setvi repe kad je imao tek dva meseca.


Porodica svakodnevno na okupu

Ako se ne varam vaša porodica ima u vlasništvu više kuća?
- Ukupno održavamo šest kuća, od kojih su četiri kuće u našem vlasništvu, a dve kuće su u zakupu. Od zakupljenih kuća jednu koristimo za podno skladište i sedam silosa za smeštaj 70-80 vagona hrane, a drugoj kući je jedna farma za tov 300 komada svinja i objektom za smeštaj mehanizacije – objašnjava Aleksandar Majstorović.

D. Ćosić

:: Gazdinstva :: Laćarak: U poseti mladom i naprednom<br />gazdinstvu Aleksandra Majstorovića ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana