suncokret

Intervjui

INTERVJU: Žarko Galetin, direktor "Produktne berze" Novi Sad

UMESTO TRŽIŠTA "JEDAN PROTIV DRUGOG" TREBA IZGRADITI PARTNERSKI ODNOS POLJOPRIVREDNIKA I PRERAĐIVAČA

Umesto da se pravi jedan partnerski odnos između proizvođača, prerađivača i trgovaca mi imamo tržište koje se zove: "jedan protiv drugog", a specifičnost poljoprivrednog tržišta jeste upravo u tome da se napravi jedan konzistentan sistem, od njive do trpeze - kaže Žarko Galetin.

U želji da čitaocima "Agrovizija" magazina i portala pružimo više relevantnih informacija o specifičnostima trgovanja žitaricima, kod nas i u svetu, kao i faktorima koji utiču na ovaj vid poslovanja, imajući u vidu, pre svega, trenutnu cenu pšenice, ali i o tome koje se sve mogućnosti otvaraju poljoprivredniim proizvođačima za efikasniji nastup u trgovanju preko Berze, donošenjem novog Zakon o berzama, razgovarali smo sa Žarkom Galetinom, direktorom "Produktne berze" u Novom Sadu.

Kako bi okarakterisali kretanje svetskog tržišta sa pšenicom, a kako kod nas?
- Generalna karakteristika tržišta primarnih poljoprivrednih proizvoda za ekonomsku 2013/2014. godinu je godina u kojoj imamo stabilizaciju proizvodno-potrošnih bilansa, kako na svetskom i regionalnom, tako i na nacionalnom nivou. To je godina dobrih prinosa. Procene kod nekih kultura su doduše korigovane u poslednje vreme zbog određenih okolnosti, ali kao generalna konstatacija može se navesti da je to jedna godina sasvim dobrih prinosa i godina koja će dovesti do stabilizacije proizvodno-potrošnog bilansa na nivou, manje-više, svih primarnih poljoprivrednih proizvoda - kaže Galetin.


Žarko Galetin

Šta nam to govori?
- To je jedna bitna okolnost koja će dovesti do stabilizacije cene hrane. Imaćemo jednu relativno mirnu godinu što se tiče cene hrane, gde neće biti cenovnih pikova, cene će imati neka svoja sezonska pomeranja, ali to neće biti tako jaki cenovni pikovi koji će, kao što je to bilo u 2011., 2010. i 2007. godini, koji će poremetiti svetska tržišta do te mere da bismo mogli 2013/2014. godinu da okarakterišemo kao godinu visokih cena.

Kakvi su globalni podaci za ovogodišnji rod pšenice i kako reaguje tržište?
- Prva primarna poljoprivredna kultura koja se na severnoj hemisferi skinula i koja je jedna od najuticajnijih roba za formiranje opšteg utiska o kretanju cena hrane je pšenica. Ona je imala dobre prinose, dobre proizvodne rezultate, a rast svetske proizvodnje kreće se na nivou od oko 8%. Ukupan svetski prinos pšenice kreće se na nivou oko 705 miliona tona, što je istorijski posmatrano jedan od najvećih prinosa ove kulture od kako se pšenica seje.

A u Srbiji?
- Srbija je u 2013. godini ostvarila prinos pšenice od 3,1 miliona tona, što je u odnosu na 1,92 miliona tona iz prošle godine uvećanje od 60%.

U kojoj meri će se dobar prinos pšenice u svetu odraziti na formiranje cene?
- Rast proizvodnje na svetskom nivou od bezmalo 8% je veoma velik. Taj rast je konsekventno doveo do pada cena na međunarodnim tržištima. Pad cena na međunarodnim tržištima kreće se od nekih 30% na berzi u Čikagu, pa do pada od 50% na berzi u Budimpešti. Međunarodne berze su odreagovale na tu okolnost veće ponude i manje tražnje, i tu nema velike matematike. Osnovna matrica tržišnog, odnosno, cenovnog ponašanja leži u odnosima ponude i tražnje i ukupnog prinosa.

Šta na berzi posebno analizirate u toku godine kako biste predvideli cenovna kretanja?
- Mi u toku godine možemo posmatrati koji će to faktori uticati na veću ili manju tražnju, da li će doći do ekspanzije industrije, na primer bioetanola na tržištu kukuruza u kontekstu rasta cena nafte na međunarodnom tržištu zbog krize u Siriji, da li može doći do rasta potrošnje soje i kukuruza zbog izlaska iz recesije nekih zemalja i da li ćemo imati povećanje potrošnje tih artikala koji su osnovna komponenta za visokoproteinska hraniva. To su sve okolnosti koje možemo razmatrati u toku godine, ali generalne uslove koji definišu neko tržište mi dobijamo sada kada uglavnom možemo da izdefinišemo ponudu i tražnju. Naravno da se to ne može uraditi u jednom trenutku, da imamo za celu godinu jednu preciznu procenu.

Zašto?
- Iz jednog prostog razloga: svakog meseca negde se žanje pšenica, svakog meseca negde se seje, bilo na severnoj ili južnoj hemisferi, ali neke generalne procene možemo relativno precizne da donesemo tek kada se taj posao završi na severnoj hemisferi, s obzirom da je severna hemisfera pretežni proizvođač žitarica.

Dakle, da li to znači da ćemo imati stabilno tržište bez drastičnih skokova cene pšenice?
- Ta relativno precizna procena ide u pravcu koji nam govori da ćemo imati jedno stabilno tržište tokom cele naredne ekonomske godine, uz neke eventualno cenovne sezonske vrhove koji neće biti tako drastični, ili po ovim sadašnjim procenama ne bi trebalo da budu tako drastični kao što je to bio slučaj prošle godine.

Šta je tu bitno za našu zemlju?
- Ono što je bitno za Srbiju je da će se osloboditi jedan vrlo značajan i veliki izvozni potencijal na tržištu pšenice, čak možda nikad veći izvozni potencijal od oko 1,5 miliona tona. Takođe je bitno to da je naša pšenica dobrog kvaliteta. I, svakako, važna vest je da je jedno od naših najvećih izvoznih područja ponovo otvoreno za izvoz pšenice, a to je Makedonija. To je važan izvozni ventil koji nam je oslobođen. U ovom trenutku to je bitno i zbog toga što se izvoz do Makedonije obavlja kamionskim transportom, s obzirom na rečni transport koji zavisi od vodostaja Dunava. Inače, već je dosta izvoza ugovoreno preko Dunava do Konstance. To su sada neke okolnosti koje tržištu idu na ruku.

U kojim okvirima se trenutno kreće cena ovogodišnjeg roda pšenice na berzi?
- Cena pšenice koja je startovala u žetvi sa 16 do 16,5 dinara u jednom trenutku je pala na nivo ispod 15 dinara, da bi sada ponovo bila na nivou od 16,5 do 16,7 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Dakle, primetan je blagi oporavak i verujem da će cena pšenice doći na neku svoju meru u skladu sa tržišnim viškovima, čim se sva pomenuta tržišta stabilizuju i okolnosti koje su uticale da izvoz ne ide onakvim tempom kakav se očekivao.

Zašto je cena pšenice prošle godine odmah nakon žetve imala tako visoku cenu, u poređenju sa ovom godinom?
- Prošle godine su bile manje površine pod pšenicom pa je i cena pšenice startovala sa 26,5 dinara, a vrlo brzo je došla i do 27-27,5 dinara. U jednom momentu, u oktobru, bila je i 29 dinara. Pšenica je zaista držala dobru cenu 2012/2013. godine. Od svih primarnih poljoprivrednih kultura pšenica je prošle godine imala najstabilniju cenu. Variranja cena u toku same ekonomske godine su bila između 20 i 30%, za razliku od kukuruza koji je imao drastičan pad, jer je cena kukuruza u samoj žetvi prošle godine startovala sa oko 26,5 dinara po kilogramu, ali sve ostalo što se posle dešavalo i svi tržišni faktori su imali takve vrednosti da su uticali na pad cene kukuruza. To je, pre svega, saznanje da nemamo izvoznih viškova, a druga stvar jeste loše zdravstveno stanje kukuruza, zaraženost aflatoksinima, koje je poljuljalo poverenje i međunarodnih kupaca ali i domaće tražnje, koja je bila vrlo rezervisana prema kukuruzu, pa nam je u jednom trenutku kukuruz pao na nivo oko 11 dinara.

Ovogodišnji rod pšenice za pamćenje

Srbija je u 2013. godini ostvarila prinos pšenice od 3,1 miliona tona, što je u odnosu na 1,92 miliona tona iz prošle godine uvećanje od 60%.

Ova godina je bila fantastična što se tiče prinosa i kvaliteta pšenice. Sa druge strane, zbog većeg roda niža je cena. Kako poljoprivrednici gledaju na trenutno kretanje cene pšenice?
- Kao prvo, poljoprivredni proizvođači su razočarani cenom, što je evidentno. Ali, ako govorimo o tome da li se sa ovom cenom zatvara njihova proizvodna kalkulacija, to je već jedna vrlo složena priča koja zavisi od puno elemenata i okolnosti. Pre svega, svako mora poći od toga kakvu je agrotehniku primenio i koliko je uložio po hektaru, da bi znao da li je i koliko zaradio. Zato ne možemo generalno govoriti, ali cena pšenice jeste niska.

Šta država sa Republičkom direkcijom za robne rezerve tu može da pomogne?
- Svi prvo moramo raščistiti s tim šta mi očekujemo od države. Moramo prvo da vidimo šta je po zakonu funkcija Republičke direkcije za robne rezerve. Ona nije socijalna ustanova koja treba da rešava probleme poljoprivrede i tržišta. Republička direkcija za robne rezerve po Zakonu o direkciji za robne rezerve je institucija koja treba da obezbedi određenu količinu, strateški minimum određenih poljoprivrednih kultura koje imaju status strateških roba, kao što su pšenica i kukuruz. Pšenica jeste strateška roba. To i dalje ne znači da Republička direkcija za robne rezerve ima tu funkciju da spašava poljoprivredu, uslovno rečeno, nekom intervencijom zarad više cene.

Koja je onda uloga Direkcije?
- Uloga Republičke direkcije za robne rezerve, ako će se već pojavljivati na tržištu, jeste da stabilizuje tržište. Ni uloga Ministarstva za poljoprivredu nije ta da otkupljuje tržišne viškove i da utiče na cenu.

Šta država treba da obezbedi svojim pojavljivanjem na tržištu?
- Država treba da se pojavi na tržištu samo kako bi omogućila poljoprivrednim proizvođačima sve mehanizme koji su joj na raspolaganju da ih zaštiti od rizika. Jedan i najvažniji način jeste kroz sistem subvencija. Naše subvencije su vrlo male. One su, u skladu sa finansijskim mogućnostima, na nivou od oko 55 evra. Zato ne možete naše poljoprivredne proizvođače stavljati u istu ravan sa poljoprivrednim proizvođačem iz Slovenije, Hrvatske ili Slovačke. Moramo se pomiriti sa činjenicom da živimo u siromašnoj državi i da nismo ušli u sistem zajedničke agrarne politike EU, i da smo tek u povoju sa našom sinhronizacijom propisa, politike sa politikama EU.

Ipak, pšenica je strateška roba. Kakva je Vaša percepcija o značenju strateških roba?
- Pšenica mora biti strateška roba. Nigde ne piše eksplicitno, ni u jednom zakonu, ni u jednom propisu, koje su to strateške robe, ali ako se svake godine drži pšenica, kukuruz, meso i drugo, onda to moraju biti strateške robe. Postoji jedan zanimljiv podatak: od 55.000 hranljivih biljnih vrsta žitarice (pšenica, kukuruz i pirinač) čine dve trećine količine koja se konzumira. To samo za sebe govori šta je strateška roba.

Kakve su nam mogućnosti sa sistemom javnih skladišta?
- Afirmacijom sistema javnih skladišta može da se podigne tržišni kapacitet poljoprivrednih proizvođača, da oni ne moraju da prave skladišne kapacitete za suncokret, soju, pšenicu, ili bilo koju drugu robu, već da mogu da je predaju ovlašćenom skladištaru. Taj sistem je započet i mislim da imamo jedno dobro zakonsko rešenje koje treba do kraja afirmisati.

Kako poljoprivrednik da izgradi svoju strategiju zaštite od cenovnih šokova?
- Treba doneti Zakon o robnim berzama. Dok se tržište ne edukuje proći će izvesno vreme. U svakom slučaju sistem koji pre počne da funkcioniše pre će pokazati poljoprivrednim proizvođačima da mogu da naprave tržišnu strategiju, da se zaštite od rizika, cenovnih šokova, i to može da se uradi na terminskim tržištima.

Koje bi još reforme trebalo primeniti?
- Treba reformisati sistem Republičke direkcije za robne rezerve. U ovom trenutku Republička direkcija za robne rezerve praktično ima funkciju očuvanja prehrambene sigurnosti zemlje kroz čuvanje i obezbeđenje neophodnih količina strateških roba, i ona to i radi. Njena primarna funkcija nije da povećava cenu i da utiče na tržište. Donošenjem novog zakona, toj instituciji bi se dala mogućnost da ima interventnu funkciju na tržištu, da bude ekspeditivnija, elastičnija, da se u jednom delu bavi strateškim količinama, a drugom intervencijom. To bi oslobodilo jedan efikasan i brz mehanizam nastupa na tržištu. Dosadašnja praksa nam govori da od donošenja odluke za otkup pšenice pa do njene realizacije prođe nekoliko nedelja, pa kada se objavi cena, kao što je država otkupila pšenicu po 20 dinara, stopira se celo tržište do momenta početka realizacije tog projekta, što je tromo, sporo i neefikasno.

Blagi oporavak cene pšenice

Cena pšenice koja je startovala u žetvi sa 16 do 16,5 dinara u jednom trenutku je pala na nivo ispod 15 dinara, da bi sada ponovo bila na nivou od 16,5 do 16,7 dinara po kilogramu, bez PDV-a.

Kakva je Vaša procena za cenu pšenice u narednom periodu?
- Kada imamo tako izražene poboljšane bilanse, stabilnu proizvodnju, gde nema opasnosti od velikog debalansa ugrožavanja zaliha na svetskom i na našem nivou onda te godine prepoznajemo kao neke normalne godine na tržištu koje dovode do uobičajenih cenovnih pikova, koji se po pravilu dešavaju u prvom kvartalu naredne kalendarske godine, što ne mora da znači da će biti i ove godine. Kod pšenice konkretno to bi bio prvi kvartal sledeće godine. Drugi cenovni pik, koji bi eventualno mogao da nastupi, je u maju mesecu kada se vrše procene stanja vegetacione kondicije pšenice, kada su istanjene zalihe prethodne pšenice.

Kako da poljoprivrednici najbolje nastupe na berzi?
- Donošenjem novog Zakona o berzama omogućiće se neki mehanizmi koji bi našim proizvođačima omogućili mnogo efikasnije nastupe na terminskom tržištu. Mislim da bi zakon možda već ove jeseni, a najkasnije sledećeg proleća mogao da bude donet. Berza će u perspektivi biti organizovana i na spot i na terminskom tržištu, kako bi svaki poljoprivredni proizvođač mogao da pristupi tržištu. Roba sa kojom će se raditi na Produktnoj berzi u Novom Sadu će biti svedena na tok Dunava, luke Novi Sad. Preko robnih investicionih fondova svakom poljoprivrednom proizvođaču, trgovcu i špekulantu će biti omogućeno da bude na toj berzi. Najsitniji poljoprivredni proizvođač imaće mogućnost da poveri tržišnu strategiju robnom investicionom fondu koji će ga svakodnevno obaveštavati sa aspekta svoje analitike, struke i praćenja tržišta, kako da se ponaša na tržištu i da zaštiti svoju proizvodnju. Ulogu sabornog činioca u nastupu na tržištu će preuzeti ti tržišni učesnici na terminskom tržištu, a to su robni investicioni fondovi. To je za sada stvar poverenja, ali kada ljudi vide prve pozitivne efekte takvog načina trgovanja verujem da će to tržište doživeti ekspanziju.

Kakva su očekivanja od ovogodišnje žetve suncokreta, soje i kukuruza i kako će se to odraziti na našu stočarsku proizvodnju?
- Problem kod nas je što se zbog vrlo pokidanih veza u tom reprodukcionom lancu stvaraju kontra strane. Sa jedne strane su ratari, a sa druge stočari; sa jedne strane ratari, a sa druge strane šećerane, uljari... Umesto da se pravi jedan partnerski odnos. I upravo na toj relaciji nastaju konflikti između proizvođača suncokreta i uljara, umesto da se grade partnerski odnosi koji podrazumevaju podelu rizika. Mi imamo tržište koje se zove: "jedan protiv drugog". U tom pogledu, tržište jeste surovo, ali specifičnost poljoprivrednog tržišta jeste upravo u tome da se napravi jedan konzistentan sistem, od njive do trpeze. Sada imamo primere velikih gazdinstava koja imaju kompleksnu i primarnu i prerađivačku proizvodnju. Kao takvi, oni se nalaze sami sa sobom u nekom sukobu interesa. Biće u situaciji da će imati dobru i kvalitetnu robu za tov koja će možda za šest meseci imati veću cenu od trenutne za 30-40%, što će im biti jedna dobra zarada. Možda.

Kako bi razvio posrnuli srpski agrar, koji je suštinski zadatak pred novim ministrom?
- Upravo kao jedan od najvećih i osnovnih zadataka našeg budućeg ministra treba da bude taj da se napravi organski povezan sistem, od primarne proizvodnje, do proizvoda u prodavnicama - rekao je Žarko Galetin.

Autor: Dragan Ćosić

:: Intervjui :: INTERVJU: Žarko Galetin, direktor "Produktne berze" Novi Sad ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana