suncokret

Organska poljoprivreda

OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (6)

Autori: Prof. dr Mirjana Milošević i Slobodan Teofanov

Mirjana Milošević, naučni savetnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Slobodan Teofanov, pomoćnik ministra za poljoprivredu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

SETVA USEVA

Za pravilan rast i razvoj biljkama je potrebno obezbediti maksimalno iskorišćavanje uslova spoljašnje sredine. Iz tog razloga setvu treba obaviti veoma pažljivo i precizno. Setva se može izvršiti na nekoliko načina, u redove, pantljike, kućice ili omaške. Najčešća je setva u redove jer obezbeđuje pravilan razvoj biljaka i njihovu negu u toku vegetacije. Vrežaste biljke, kao što je krastavac, lubenica, se najčešće seju u kućice. Najstariji vid setve je setva omaške.

To je ujedno i najneprecizniji vid setve. Biljke su nepravilno raspoređene te nisu ispunjeni osnovni uslovi za njihov pravilan rast i razvoj, što predstavlja osnovni zadatak setve. Koristi se samo ako ne postoji mogućnost za druge vidove setve. U organskoj proizvodnji često se vreme setve (posebno u biodinamičkoj proizvodnji)4 određuje prema lunarnom kalendaru po kojem su se nekada obavljali svi poljoprivredni radovi (pasulj i kupus seju se kada je mesec mlad, krompir i grašak kada je zadnja četvrt itd.). Pored uticaja meseca, utvrđeni su i kosmički uticaji na rast i razvoj biljaka.

U organskoj bašti gde je u jesen zemljište rastreseno vilama i pokriveno biljnim ostacima, u proleće se pokupe grubi ostaci i pred setvu zemljište rastrese. Posle uobičajene setve, seme se odmah pokriva prosejanim kompostom, a zemljište naseckanim biljnim otpacima, kompostom ili tresetom30.

NEGA USEVA

Nega useva je veoma raznovrsna i zavisi pre svega od zahteva biljne vrste. Često se mere nege primenjuju sukcesivno, vezano za porast useva. Mere nege su brojne, a neke od njih su međuredna obrada, navodnjavanje, malčiranje zemljišta, zaštita biljaka od štetnih organizama.

Međuredna obrada
Međuređna obrada zemljišta omogućava održavanje njegove dobre strukture što utiče na bolji rast i razvoj biljke. Postoji nekoliko vrsta međuredne obrade s obzirom na dubinu i vrstu zahvata. Jedna od njih je prašenje gde se obrađuje sam površinski sloj zemljišta. Drugi je plitka obrada na dubinu od 2-3 cm. Kultiviranje je dublja međuredna obrada (5-8 cm) i vrši se ili ručno ili kultivatorom. Sličan postupak je okopavanje kojim se postiže obrada oko same biljke u redu. Međuredna obrada doprinosi sprečavanju razvoja korova i doprinosi održavanju zemljišta u rastresitom stanju Ona se obavlja sve dok je moguće ući u redove. Međuredna obrada ima dobar efekat posle navodnjavanja kada se stvara pokorica na površini zemljišta jer je razbija i popravlja strukturu zemljišta u gornjem sloju.

Navodnjavanje
Navodnjavanje je obavezna mera nege, naročito osetljivih vrsta na sušu (povrće i neke vrste ratarskih biljaka). U organskoj proizvodnji voda za navodnjavanje mora biti I ili II klase. Mora se izvršiti izbor vrsta i sorti koje su prilagođene datim ekološkim uslovima, a seme i sadni materijal mora biti iz sertifikovane organske biljne proizvodnje. Međutim, u zavisnosti od stanja na tržištu setvenog materijala inspektor može da odobri njegovo korišćenje iz konvencijalne proizvodnje, ali to seme ne sme biti hemijski tretirano ili pilirano31.

Malčiranje
Malčiranje se veoma često primenjuje u organskoj proizvodnji. Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, njegovu temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu. Malčiranjem se zemljište čuva od erozije izazvane vetrom i kišnim kapima. Malčiranje je veoma isplativo na maloj površini, kod intenzivnog uzgoja viskoakumulativnih biljnih vrsta. U povrtarstvu je malčiranje značajno jer se njime stvara povoljniji mikroklimat za biljke.

Za malčiranje se tradicionalno koriste različiti materijali kao što su razni žetveni ostaci, slama, seno, strugotina od drveta. U novije vreme za malčiranje se koriste plastične folije, fotorazgradive folije i malč papir. Primena plastičnih folija je dozvoljena u sistemu organske proizvodnje. Plastične folije imaju veoma veliku ulogu u suzbijanju korova, tako da nema potrebe za dodatnim tretmanima. Folije omogućavaju zaštitu od niskih ili visokih temperatura zavisno od materijala od koga su napravljene. Pod uticajem sunčeve svetlosti preko polietilenskih prozračnih folija zagreva se zemljište, podstiče seme korova na nicanje, a zbog visoke temperature mlad ponik korova uginjava. Ovi materijali omogućavaju lako uklanjanje s polja, što je značajno sa stanovišta obrade zemljišta. Tamna folija se može posmatrati kao herbicid koji nije toksičan za biljke, zemljište i čoveka.

Biološka kontrola štetnih organizama
Organska poljoprivreda, za razliku od konvencionalne6 (5)*, se bazira na biološkoj zaštiti bilja, a to znači da se u organskoj poljoprivredi koriste prirodni načini borbe protiv štetnih organizama. Obezbeđivanje kružnog toka organske materije u prirodi i izostanak upotrebe pesticida, mineralnih đubriva i ostalih štetnih materija dovode do uspostavljanja prirodnih procesa i smanjenja zagađenja prirodnih resursa.

Organska poljoprivreda se oslanja na populaciju korisnih insekata i parazita predatora, proizvoda gljiva i drugih patogena, insekata koje jedu ptice i slepi miševi i drugih, kako bi pomogla uklanjanju problema koje izazivaju štetni organizmi. Biološka kontrola pomaže u smanjenju broja štetočina na nivo koji nije ekonomski štetan ili se primenjuju relativno blagi pesticidi (dozvoljeni u organskoj proizvodnji) da bi se osigurao kvalitet useva. U nekim slučajevima, biološka kontrola može biti tako efikasna, pa u tom slučaju nisu potrebne dodatne mere.

Metode biološke kontrole se smatraju korisnim i u održavanju plodnosti zemljišta u organskoj poljoprivredi. Raznovrsnost biljnih vrsta i plodored kao i drugi postupci dovode do toga da je biološka raznovrsnost zemljišta bogata i na taj način se štetni organizmi drže pod kontrolom u zemljištu. Metode biološke kontrole pružaju značajnu zaštitu nadzemnom biljnom pokrivaču. Nemogućnost korišćenja konvencionalih pesticida u organskoj poljoprivredi takođe favorizuje mere biološke kontrole.

U mnogim sistemima organske proizvodnje, poljoprivrednici koriste prirodne neprijatelje za kontrolu štetnih organizama kao što su bubamare, pauci, neke vrste korisnih osa i sl., ili korišćenje gusaka koje uništavaju korov - čudna ali efikasna biološka kontrola korova.

Bez obzira da li se radi o konvencionalnoj ili organskoj proizvodnji postoji problem štetnih organizama, koje treba držati pod kontrolom kako ne bi pravili štete na usevima. U organskoj proizvodnji nije lako izboriti se sa bilo kojim od štetnih organizama, bilo da su u pitanju bakterije, gljive, virusi, insekti, korovi. Oni su samo pokazatelji koliko je daleko sistem proizvodnje od onog na koji se nailazi u prirodi, na primer, korovi imaju težnju da dominiraju kada je zemljište suviše kiselo ili bazno, neki postaju problem kada je struktura zemljišta loša i vladaju anaerobni uslovi, drugi mogu biti stimulisani prekomernim đubrenjem.

Štetočine, bolesti i korovi u organskoj poljoprivredi suzbijaju se i kontrolišu metodama organske proizvodnje kombinacijom sledećih mera:

- izborom odgovarajućih biljnih vrsti i sorti;
- izborom nezaraženih zemljišta;
- pravilnom ishranom biljaka;
- odgovarajućim plodoredom;
- preventivnim metodama (npr. uništavanje prelaznih domaćina);
- zaštitom prirodnih neprijatelja štetočina odgovarajućim merama, kao što su: setva zaštitnih pojaseva, privlačenje predatora i sl.;
- malčovanjem;
- košenjem i ispašom;
- primenom fizičkih i bioloških metoda;
- spaljivanjem korova, uz saglasnost ovlašćenog pravnog lica32

U zaštiti biljaka koje se proizvode po metodama organske poljoprivrede, zabranjena je upotreba sredstava za privremeno zaustavljanje rasta biljaka (sredstva za desikaciju). Suštinu zaštite biljaka čine metode integralne zaštite7, uz primenu različitih bioloških sredstava za zaštitu.

Naučna istraživanja su pokazala da do oštećenja biljaka insektima dolazi u slučaju disbalansa u agroekosistemu i njegovom upravljanju. U prirodi su velike epidemije štetnih insekata retke i kratkotrajne, zbog prisustva prirodnih predatora, parazita koji brzo smanjuju broj štetnih organizama i dovode ih do umerenije brojnosti. U poljoprivrednim sistemima koji nenamerno uništavaju ili na drugi način ne podržavaju prirodni kompleks kontrole štetočina problemi su rutinski i, obično, pogoršani vremenom. Seljak postaje zavisnik od korišćenja skupih pesticida i ekstremne metode kontrole štetnih organizama. U organskoj proizvodnji se ne koriste pesticidi jer uzrokuju disbalans agroekosistema, te se uglavnom koriste prirodni insekticidi33.

Biljkama je neophodna zaštita protiv bolesti, ali one se mogu uspešno zaštititi uz pomoć drugih biljaka koje imaju za čoveka lekovita svojstva a ne samo upotrebom hemijskih sredstava. Filozofija bavljenja organskom proizvodnjom se sastoji u tome da se umesto borbe protiv prirode moraju poštovati njene zakonitosti, one se moraju upoznati i u skladu sa njom treba delovati. Pod terminom bio-zaštite podrazumevaju se biohemijske supstance koje stvaraju i luče (korenom i nadzemnim delovima biljke) neke biljne vrste odbijajući na taj način štetne zemljišne i druge insekte i tako čuvaju biljke susede.

Korisne biljke su sklonište za korisne insekte (bubamara, parazitna osica i dr) predatore koji čine sastavni deo integralne i biološke zaštite povrća. Svojom raznovrsnošću, mirisom, bojom cveta (neven, kadifica, facelija i dr) i načinom gajenja u bašti (u redovima leja, kao ivičnjaci, ili kružno oko povrća) doprinose biodiverzitetu bašte i zaštiti povrtarskih biljaka.

Kopriva, crni luk, maslačak, obična paprat, hajdučka trava i dr. mogu biti izvrsno đubrivo, dodatak kompostu ili zaštitno sredstvo. Takva sredstva se spravljaju kao oparak ili čaj34.

Na nekoliko primera se može pokazati kako se upotrebom prirodnih neprijatelja može vršiti uništavanje štetnih organizama. Još davno su ruski seljaci među žito sejali kamilicu, verujući da ona pospešuje rast žita. Danas je potvrđeno da samo jedna biljka kamilice može da zaštiti površinu pod usevom pšenice od 1m2 od nekih vrsta insekata, kao što su larve hesenska mušica (pšenični crv). Kamilica pozitivno utiče na sve biljke, pa je treba sejati gde god je to moguće. Neven je takođe biljna vrsta čija isparenja iz korena mogu da štite usev od insekata. Neven ima i lekovita svojstva pa se cvet može sušiti i koristiti za čaj33.

Dragoljub sadrži veliki procenat antibiotika i može se koristiti u ishrani, svež ili kao salata. Dve biljke posejane pored stabla višnje u velikoj meri suzbijaju biljne vaši. Biljke napadnute biljnim vašima mogu se poprskati rastvorom sačinjenim od listova dragoljuba. Za zaštitu su korisne i mnoge povrtarske kulture. Peršun koji se gaji u blizini paradajza poboljšava ukus njegovih plodova. Peršun takođe pozitivno deluje protiv nekih parazita praziluka. Ren posađen po obodu zasada krompira pomaže u dobijanju zdravijih krtola. Kim u blizini krompira poboljšava ukus krtola. Protiv krompirove zlatice treba posaditi ren pored biljaka. Njegov miris odbija zlatice, a i krompir koji raste pored rena dobija bolji ukus. Kadifica i neven se koristi za biološku dezinfekciju zemljišta, takozvanu bio-fumigaciju u zaštićenom prostoru i baštama.

Kadifica luči tiofen koji odbija nematode. Setvom i gajenjem kadifice kao prethodnog useva, zemljište na manjim parcelama se čisti od nematoda i nekih štetnih gljivica što je posebno značajno za gajenje paradajza, luka i mrkve. Bela slačica je takođe poznata kao biljna vrsta koja ima negativan uticaj na nematode Ona se koristi i kao zelenišno đubrivo. Orah sadrži alkaloid jugnol koji negatvno utiče na rast i razvoj mnogih biljnih vrsta, tako da je zemljište ispod oraha uglavnom čisto od korova34.

Sanitarne mere
U organskoj proizvodnji neophodno je voditi računa o sanitarnim merama. One mogu biti različite, počev od uklanjanja, paljenja, odnosno dubokog oranja biljnih ostataka koji bi mogli nositi bolesti biljaka ili insekata, uništenje obližnjih zakorovljenih staništa koja služe kao sklonište za štetočine, čišćenja nakupljenog semena korova iz farme pre ulaska u nove, "čiste" oblasti do sterilizacije alata. Kao i kod bolesti ljudi i životinja, sanitarne praksa ima dug put u sprečavanju problema koje izazivaju štetni organizmi. Međutim, mere kao što su duboko oranje, i paljenje biljnih ostataka mogu dovesti do erozije biodiverziteta, što znači da su u sukobu sa održivošću. Dobar organski uzgajivač prepoznaje ovo i primenjuje tu praksu samo kao prelaznu fazu umesto da se oslanja na njih na godišnjem nivou.

4 Biodinamička poljoprivreda je organska poljoprivreda koji uključuje i duhovnu dimenziju

5 Nepravilno oblikovano i pljosnato seme se posle pripreme obavija piling masom u postupku piliranja. Ova masa, koja oblaže svako pojedinačno seme, služi kao podloga za nanošenje fungicidnih i insekticidnih aktivnih materija. Pilirano seme je zahvaljujući oblaganju piling masom ujednačeno po veličini i obliku, pa je setva preciznija

6 Konvencionalna poljoprivreda - intenzivna poljoprivredna proizvodnja uz ostvarenje visokih prinosa, uz upotrebu visokoprinosnih sorata sužene genetičke osnove, mineralnih đubriva, pesticida, hormona itd.

7 Integralna proizvodnja - unapređena konvencionalna proizvodnja, koristi smanjene količine mineralnih đubriva i pesticida.

Integralna zaštita biljaka - zaštita bilja uz smanjenu količinu primenjenih pesticida. Merama preventive i prognoze pojave štetnih organizama smanjuje se broj tretiranja.

LITERATURA:

30. Održiva i organska poljoprivreda - korak ka zdravlju i očuvanju životne sredine, scribd, http://www.scribd.com/doc/28588034/ODRŽIVA-I-ORGANSKA-POLJOPRIVREDA-KORAK-KA-ZDRAVLJU-I-OČUVANJU ŽIVOTNE-SREDINE
31. Gulan, B (2009): Organska poljoprivreda u Srbiji, Agropress, http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12189.html
32. Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja, RCG, http://www.ekosela.com/download.php
33. Organska proizvodnja - zaštita bilja bez hemije, 2010, Ekapija, http://www.ekapija.com/website/sr/page/316326
34. Zaštita bilja u organskoj poljoprivredi, facebook, http://sr-rs.facebook.com/topic.php?uid=39496051131&topic=7181

:: Organska proizvodnja :: OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (6) ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana