suncokret

Organska poljoprivreda

OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (9)

 

Autori: Prof. dr Mirjana Milošević i Slobodan Teofanov

 

HRANA IZ SISTEMA ORGANSKE PROIZVODNJE

Dužnost svake države je da u okviru zakonske regulative obezbedi uslove za proizvodnju kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane, kao i da vrši komunikaciju između proizvođača, prehrambene industrije i potrošača. Visok kvalitet i bezbednost hrane može se najbolje valorizovati kroz primenu sistema organske proizvodnje48.

Kvalitet hrane se može smatrati kompleksom karakteristika koji potrošaču potvrđuje svoju vrednost ili prihvatljivost. Pomenute karakteristike moguće je ostvariti jedino primenom odgovarajuće regulative.

Kvalitet hrane i njena bezbednost su briga svakog potrošača. On očekuje da hrana bude ukusna, hranljiva i bezbedna. Kvalitet hrane uključuje i hranljivu vrednost, organoleptičke vrednosti (boja, ukus, tekstura) i funkcionalne vrednosti (funkcionalna hrana)8.

Kao jedna od najvažnijih pokazatelja kvaliteta hrane je rezultat ispitivanja naučnika koji ukazuje na činjenicu da je u voću i povrću, proizvedenom u sistemu organske proizvodnje nađeno i do 40% više antioksidanata i važnih minerala kao što su gvožđe i cink. Ovde se posebno izdvajaju zelena salata, spanać i kupus. Kivi, krompir i šargarepa imaju značajno veći udeo vitamina C u odnosu na onaj proizveden u konvencionalnom sistemu proizvodnje. Namirnice proizvedene na organski način sadrže mnogo viši nivo hranljivih sastojaka, kao što su proteini, vitamin C i mnogi minerali.

Istraživanja u Nemačkoj su pokazala da ovi proizvodi imaju značajno viši sadržaj oligo minerala i to posebno kalijuma i gvožđa, a takođe i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sličnih rezultata došlo se i u Americi, gde je utvrđeno da ovi proizvodi imaju 63% više kalijuma, 73% više gvožđa i 125% više kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom proizvodnjom. U jednom naučnom projektu8, stručnjaci su se pozabavili konkretnim prednostima organske u odnosu na neorgansku hranu i ustanovili da organska hrana sadrži 27% više vitamina C, 21% više gvožđa, 29% više magnezijuma i 13% više fosfora49.

Koje su prednosti organski proizvedene hrane

Organska proizvodnja je samo jedna u velikom spektru proizvodnih metoda, koje su pozitivne za naše okruženje Ona postaje još uspešnija, kada obuhvata grupe funkcionalnih biljnih vrsta. Između organske poljoprivrede i održavanja biodiverziteta i agrobiodiverziteta postoji tesna povezanost.

Proizvođači organske hrane koriste veći broj biljnih i životinjskih vrsta, sorti i rasa od konvencionalnih sistema. Kao posledica toga, veliki broj genetičkih resursa koji se koriste kao hrana je sačuvan, kao i drugi korisni organizmi poput predatora, oprašivača ili mikroorganizama u zemljištu, čiji je broj čak i povećan, što je takođe dobra strana ovog poljoprivrednog sistema.

Prihvatanje metoda organske poljoprivrede zahteva od proizvođača da slede pravila dobre agronomske prakse (npr. plodored, korišćenje organskog hraniva, suzbijanje korova prirodnim herbicidima), koje čine organske proizvodne sisteme biološki mnogo složenijim od onih konvencionalnih.

Pouzdani sistemi organske proizvodnje su ključ uspešne proizvodnje i trgovine poljoprivrednim organskim proizvodima. Ova vrsta proizvodnje uključuje i upotrebu tehnologija koje racionalizuju potrošnju energije, a za pakovanje koristi prirodne materijale, kao i one dobijene reciklažom, a kada je to moguće i biorazgradivu ambalažu.
Nacionalna asocijacije Crne Gore navodi deset razloga zašto treba koristiti hranu iz sistema organske proizvodnje:

1. Vrhunski ukus

Mnogi ljudi kupuju organsku hranu jer veruju da je boljeg ukusa i zdravija od konvencionalne

2. Zdravija hrana

Prosečno organska hrana sadrži veći sadržaj vitamina C, osnovnih minerala kao što su: kalcijum, magnezijum, gvožđe i antioksidanse. Organsko mleko je bogatijeg sadržaja u Omega 3 masnim kiselinama, vitaminu E, vitaminu A (Beta karoten) i antioksidansima od konvencionalnog mleka

3. Aditivi

Prisustvo samo 32, od 290 aditiva dozvoljenih za upotrebu u proizvodnji hrane na teritoriji EU, je dozvoljeno u organskoj hrani

4. Pesticidi

Preko 440 pesticida koji se koriste u intenzivnoj poljoprivredi u vidu ostataka su prisutni u hrani. Takozvani prihvatljivi nivo se izračunava za svaku od ovih hemikalija i procenjuje se rizik od njihovog uticaja na čovekovo zdravlje. Veoma malo se zna o tome naročito o "koktel efektu" (udruženo dejstvo ostataka više pesticida)

5. Genetički modifikovani organizmi

Genetička modifikacija predstavlja manipulaciju genima kada se DNK jednog organizma unosi u drugi organizam u laboratoriji. U poljoprivredi se vrše najčešće dve vrste genetskih modifikacija čiji su rezultat usevi koji su otporni na herbicide (kojima se uništavaju korovi) i usevi koji su modifikovani da izlučuju toksine koji ubijaju insekte. Upotreba genetički modifikovanih organizama i njihovih proizvoda (GMO) nije dozvoljena u organskoj poljoprivredi Preko milion tona GM useva se uvozi kao stočna hrana za proizvodnju mlečnih i mesnih proizvoda u supermarketima

6. Upotreba antibiotika

Antibiotici koji se kao aditvi dodaju hrani radi ubrzavanja rasta životinja, zabranjeni su jer izazivaju otpornost rezistentnost bakterija na te i slične antibiotike kod istih tih životinja kao i kod čoveka

7. Bez skrivene cene koštanja proizvoda

Šta to znači?
Manji prinosi, obavezne kontrole, više ulaganja i utroška ručnog rada, manje efikasna distribucija (veća cena koštanja) usled manje proizvedenih količina neki su od razloga što su organski proizvodi skuplji.

Prema nekim istraživanjima uticaj metil bromida sredstva za dezinfekciju zemljišta (omiljenog u proizvodnji jagoda) čini oko 20% od ukupnih negativnih faktora uticaja na uništavanje ozonskog omotača. Zajedno sa navedenim visok nivo nitrata u vodi za piće je takođe scenario čiji epilog na teritoriji EU neko mora kasnije da plaća kroz razne takse. Praktično svi subvencionišu konvencionalnu proizvodnju jer u cenu njenih proizvoda nije uračunata cena negativnih efekata metoda njene proizvodnje.

Uvođenje (u EU se razgovara na ovu temu) taksi za pesticide za metode u poljoprivredi koje štetno deluju na okolinu smanjilo bi i razlike u cenama između ostalog što bi bilo korektno imajući u vidi pozitivan uticaj organske poljoprivrede na okruženje.

8. Visoki standardi

Organska hrana dolazi od proverenih izvora. Sve farme su podvrgnute inspekciji barem jednom godišnje

9. Briga o životinjama

Nijedan sistem uzgajanja ne vodi toliko brige o životinjama kao organska poljoprivreda

10. Dobrobit životne sredine

Iznad svega bavljenje organskom poljoprivredom, između ostalog, favorizuje spontanu floru i korisne insekte i ne deluje štetno na čoveka i njegovo prirodno okruženje za razliku od konvencionalne poljoprivrede Osim toga proizvodi manje: ugljen dioksida koji doprinosi globalnom zagrevanju, zagađenja usled prskanja, nepoželjnog opasnog otpada50.

Kako postati proizvođač organski proizvedene hrane

Prvo u šta proizvođač treba da veruje, kada se opredeljuje za bavljenje organskom proizvodnjom je da će proizvoditi zdravstveno bezbednu hranu za sebe a zatim za tržište i da time daje svoj doprinos očuvanju zdravlja čoveka i čovekove okoline. Proizvođač treba da veruje da će mu bavljenje organskom proizvodnjom obezbediti veću dobit od konvencionalne proizvodnje. Treba da poznaje zakonsku regulative vezanu za organsku proizvodnju, kao ni sam proces organske proizvodnje.

Sam postupak uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju dobro je obrazložio Terras, organizacija koja ima najdužu tradiciju, u Srbiji, u bavljenju aktivnostima vezanim za organsku proizvodnju. Po njima postoji deset koraka koje bi trebalo ispoštovati da bi proizvođač dobio sertifikat kojim potvrđuje da je proizvod koji je proizveden potiče iz organske proizvodnje:

- Prvi korak za uključivanja proizvođača u organsku proizvodnju je podnošenje prijave od strane operatera (proizvođač, prerađivač) za inspekciju i sertifikaciju ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji

- Po obrađenom zahtevu potpisuje se ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom. Time proizvođač dobija evidencioni broj Istovremeno, operater dobija propise, formulare i sav propratni materijal neophodan za praćenje agrotehničkih mera primenjenih u procesu proizvodnje

- Od dana zaključenja ugovora počinje period konverzije

- Proizvođač koji je zaključio ugovor dužan je da od dana zaključenja tog ugovora organsku proizvodnju obavlja u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega

- Po prijemu ispunjenih formulara od strane prijavljenog proizvođača, sertifikacijska organizacija određuje cenu usluga

- Prihvatanjem gore navedenih uslova, operater postaje registrovan proizvođač organskih proizvoda. Proizvođač je dužan da o svojoj proizvodnji vodi evidenciju u skladu sa uputstvom ovlašćene kontrolne organizacije, kao i da ovlašćenu kontrolnu organizaciju svake godine, u roku koji odredi ovlašćena kontrolna organizacija, pismeno obavesti o dinamici proizvodnje useva, uz dostavljanje pregleda po parcelama Sledi prva poseta inspektora koji procenjuje agroekološke uslove i utvrđuje realno stanje prijavljene farme/pogona

- Proizvođač je dužan da omogući ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji vršenje kontrole. Ako proizvođač iz u okviru poljoprivrednog gazdinstva ima i proizvodnu jedinicu koja se koristi za konvencionalnu proizvodnju dužan je da ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji omogući vršenje kontrole i te proizvodne jedinice

- Kontrola u organskoj proizvodnji vrši se na način kojim se obezbeđuje objektivnost, nepristrasnost, odsustvo sukoba interesa, efikasnost, profesionalnost, doslednost i kvalitet, i to u svim fazama organske proizvodnje, primenom odgovarajućeg načina kontrole na osnovu dokumentovane procedure

- Na osnovu izveštaja prve inspekcije određuje se dužina prelaznog perioda koji može biti 2 godine za jednogodišnje kulture i do 3 godine za višegodišnje zasade voća i vinove loze. Prelazni period se skraćuje ili isključuje ukoliko je zemljište duži niz godina bilo u parlogu, što je potkrepljeno dokazima

- U toku vegetacionog perioda sprovode se najavljene i nenajavljene inspekcije (najviše 3 puta godišnje)

- Po isteku prelaznog perioda operater podnosi zahtev za izdavanje sertifikata za domaće ili inostrana tržišta na koja želi da plasira svoje proizvode

- Dobijanjem sertifikata proizvođač stiče pravo na korišćenje oznake/markice za obeležavanje kontrolisanih proizvoda, pogona ili farme. Od tog momenta od konvencionalnog postaje bioproizvođač. Proizvodnja obezbeđuje zadovoljstvo, dobro zdravlje i materijalnu sigurnost za bioproizvođača i njegovu porodicu51.

Proizvod koji je dobio sertifikat označava se oznakom "ORGANSKI PROIZVOD". Označavanje organskog proizvoda vrši se putem loga koji je potvrda sve napred iznetog. Srbija ima svoj karakterističan logo po kome se poznaju proizvodi poreklom iz organske proizvodnje (sl. 3).


Sl.3 Logo za organski proizvod u Srbiji

Za sertifikovane organske proizvode koji se uvoze, ovlašćena kontrolna organizacija na osnovu izvršene kontrole dokumentacije i sertifikata koji je izdat od nadležnog organa zemlje porekla sertifikovanog organskog proizvoda izdaje potvrdu da je taj proizvod proizveden u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega. U postupku izdavanja potvrde uvoznik je dužan da ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji dostavi potrebnu dokumentaciju na osnovu koje se može utvrditi da je taj proizvod proizveden u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega i da je za njega izdat sertifikat od strane nadležnog organa zemlje porekla. Nadležnost nad sertifikacijom organske proizvodnje ima Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koje daje ovlašćenje sertifikacionim kućama za obavljanje delatnosti sertifikacije. Sertifikacione kuće moraju da ispune tražene uslove koje postavlja Ministarstvo, da bi bile ovlašćene od strane Ministarstva.

8 Pod funkcionalnom hranom se podrazumevaju proizvodi sa potencijalnim pozitivnim delovanjem na zdravlje, uključujući bilo koju hranu ili bilo koji sastojak hrane koji može pokazati pozitivan efekat na zdravlje.

LITERATURA

48. Milošević, M (2008): Hrana kao izazov, Abraka Dabra, Novi Sad
49. Organska hrana, Krstarica, Zdravlje, http://zdravlje.krstarica.com/l/hrana/organska-hrana/
50. Magazin AGRAR http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AG012_1.htm&autor=11
51. http://www.terras.org.rs/clanstvo/kakopostatibioproizvodjac.htm

:: Organska proizvodnja :: OSNOVI ORGANSKE BILJNE PROIZVODNJE (9) ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana