suncokret

Povrtarstvo

PROIZVODNJA PAPRIKE U PLASTENICIMA

Dr Anđelko Mišković

Paprika je jedna od povrtarskih kultura koja se proizvodi na različite načine, a uz to postojr i različiti tipovi ploda paprike. Kod nas se paprika proizvodi i u plastenicima i na otvorenom polju, zatim za potrebe sveže potrošnje, ali i industrijske prerade, kao i direktnom setvom, ali i iz rasada.

Po najnovijoj klasifikaciji po obliku ploda postoji četiri grupe ploda paprike i to: babura tip, višebojne ili "tricolor" tip paprike oblika ploda sličnog baburi, konusne paprike sa jednim vrhom i grupa paprika specifičnog oblika, ali i drugih karakteristika. Kod nas u proizvodnji nisu sve grupe podjednako zastupljene, već se u proizvodnji mogu pronaći sledeći tipovi paprike:

- babura tip paprike. Ovaj tip paprike zauzima najveći udeo u proizvodnji u plastenicima. Predstavlja ga plod belo žute boje sa nekoliko vrhova. Debljina mesa ploda se kreće od 2–6 mm. Gaji se tokom cele godine.

- konusni tip paprike. Ovaj tip paprike sadrži nekoliko različitih vrsta plodova. Prvu grupu čine paprike bledožute boje, slične babura tipu, ali sa jednim vrhom.

Debljina mesa je od 2–4 mm. Ove paprike imaju kraću vegetaciju i ranije pristižu od babure, pa se u tom periodu i najviše prodaju. Drugu grupu čine crvene konusne paprike namenjene preradi. Iako se najvećim delom proizvode na otvorenom, postoji dosta proizvođača koji je gaje i u plastenicima. Naša zemlja je poznata po crvenom plodu paprike ovog tipa. Treću grupu čine plodovi ljute paprike bledožute i zelenkastožute boje. Odnos širine ploda, na mestu plodne drške, i dužine ploda mora biti veći od 10:1. U ovu grupu obično spadaju ljute paprike, koje se proizvode u plastenicima. Kod nas postoji konstantna tražnja za ovim tipom ploda paprike.

Karakteriše je relativno kraći period do formiranja ploda u odnosu na krupnoplode sorte paprike.

Svi ostali tipovi ploda paprike su zastupljeni u zanemarljivom procentu.

Paprika je kultura duge vegetacije, mnogo zahtevna kultura i jedna od povrtarskih vrsta koja je najteža za proizvodnju i gajenje.

U ovom priručniku će se opisati tehnologija proizvodnje paprike u plastenicima.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PAPRIKE U PLASTENICIMA

BIOLOŠKE OSOBINE PAPRIKE

Zahtev za temperaturom. Paprika pripada toploljubivim kulturama sa velikim zahtevima za toplotom, tokom čitavog perioda rasta. Za klijanje i nicanje paprike potrebna je temperatura od 25–26°C u periodu od 6–8 dana. Nakon klijanja paprike smanjuje se temperatura na 22°C. Minimalna temperatura je 15°C ispod koje počinje odbacivati cvet, a apsolutni minimum, kada biljke propadaju, je ispod 4°C. Što se tiče visokih temperatura, do 35°C paprika podnosi, ali preko 38°C može naneti oštećenja na biljci. Ono o čemu još treba voditi računa kod paprike je i temperatura zemljišta na kome se paprika gaji. Biljke doživljavaju stres ukoliko se rasađuju u zemljište koje ima više od 10°C razlike u odnosu na temperaturu vazduha. Kod paprike veliki značaj ima razlika u dnevno-noćnim temperaturama. Idealno je ukoliko su razlike u granicama od 5–7°C između dana i noći. Ukoliko su razlike veće, biljke preživljavaju stres.

Zahtevi za svetlošću. Paprika spada u grupu biljaka sa izrazitim zahtevom za svetlošću. Zbog toga, paprika je jedna od kultura koje se ne moraju senčiti tokom letnjeg perioda. U zimskom i rano prolećnom periodu proizvodnje osvetljenje može biti ograničavajući faktor u proizvodnji paprike. Senčenje u letnjem periodu se izvodi iz drugog razloga. Zbog ubrzanog formiranja plodova, kao i velikog broja plodova na njima se javljaju ožegotine, koje su posledica nedostatka Ca u ćelijskom zidu.

Zahtev za vodom. Paprika ima osovinski koren sa razvijenim bočnim žilicama, koji je raspoređen u površinskom sloju zemljišta. Zbog toga su zahtevi za vodom izraziti. Pored toga, plod sadrži preko 90% vode, pri čemu je svaki nedostatak vode, direktno vidljiv na plodovima. S obzirom da se za navodnjavanje paprike u plastenicima koristi sistem kap po kap, voda se dodaje tačno u zonu korenovog sistema, tako da biljka ne oseća nedostatak vode. Neki proizvođači, nakon rasađivanja, zasušuju papriku, kako bi se pojačala usisna moć korena. Zbog toga biljka u početku rasta dosta zaostaje, što se pravda boljim i višim prinosom kasnije. Još jedna karakteristika paprike je da ona ne voli zabareno zemljište. Drugim rečima, isti značaj koji se pridaje važnosti sadržaju vlage u zemljištu treba dati i sadržaju vazduha u zemljištu. Zbog toga je sistem kap po kap od izuzetne važnosti.

Relativna vlažnost vazduha ima indirektan uticaj na papriku preko niza oboljenja koja se razvijaju, ukoliko je vlaga u visokom procentu.

Paprika jako dobro reaguje na temperaturu vode za navodnjavanje, iako kod sistema kap po kap to nije slučaj, kod drugih sistema temperatura ispod 18°C negativno utiče na rast korenovih dlačica.

Zahtev za zemljištem. Ovo je jedan od najbitnijih činilaca za kvalitetnu proizvodnju paprike. Sem visokih zahteva za plodnošću zemljišta i njegovim kvalitetom, paprika traži i idealno poravnato zemljište bez ikakvih mikrodepresija. Preferira neutralnu do slabo kiselu reakciju zemljišta. Ne može se gajiti uspešno na zaslanjenim i alkalnim zemljištima. Kao što je već spomenuto, odlično reaguje na prorahljenost zemljišta, tj. na dobru aeraciju zemljišta i stalnu međurednu obradu.

KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVIĆA PAPRIKE

S obzirom da je paprika biljka duge vegetacije, ona tokom svog rasta i razvića prolazi kroz nekoliko faza:

- klijanje i nicanje. Ukoliko se proizvodnja vrši iz rasada, onda se veštački može proizvesti odgovarajuća temperatura. Čak i pri idealnoj temperaturi, ova faza traje dugo, tj. od 6–8 dana. Klica je jako nežna i ubrzo se pojavljuje na površini;

- faza rasada do prvog cveta. Ova faza takođe, traje dugo. Prvobitno se formiraju kotiledoni, koji sporo rastu. Temperatura je veoma bitan faktor u ovoj fazi porasta, jer ujednačava porast biljke. Do pojave prvog pravog lista je potrebno od 10–15 dana. Nakon toga, kod paprike izrastaju po dva lista koji su naspramno raspoređeni. Faza rasada se računa sve do momenta pojave prvog cveta, kada počinje grananje. Ovaj period traje još oko 25–30 dana;

- faza intenzivnog porasta. Tek nakon rasađivanja, paprika počinje intenzivno da raste. U tom periodu se formira veliki deo lisne mase, cvetova i plodova. Ovaj period traje od 30–50 dana nakon rasađivanja;

- faza intenzivnog plodonošenja. U ovom periodu zaustavlja se vegetativni porast biljaka i počinje plodonošenje. Ovaj period traje sve do kraja vegetacije paprike. Za papriku je karakteristično da se berbe moraju konstantno obavljati, kako bi se novi plodovi mogli formirati.


Paprika u plasteniku (Desimirovac)

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE PAPRIKE U PLASTENICIMA

Osnovna obrada. Bez obzira na vreme proizvodnje paprike u plastenicima, ona zahteva idealnu pripremu zemljišta. Ukoliko uslovi dopuštaju, onda se radi o dubokom oranju i izmrzavanju tokom zime, a ukoliko to nije slučaj, neophodno je zemljište nekoliko puta preći mašinama, kako bi se svi delovi objekta prevrnuli i omogućili za pripremu. Pri dugogodišnjoj proizvodnji na istoj lokaciji, potrebno je podrivanjem razbiti plužni đon, odnosno tvrdi sloj zemljišta koji sprečava oticanje vode.

Predsetvena priprema zemljišta. Ona se mora direktno povezati sa osnovnom obradom, kako bi se postojeća vlaga u zemljištu sačuvala, a zemljišni agregati dobro usitnili. Predsetvenu pripremu obavezno izvoditi pred rasađivanje, preporučljivo je i dva do tri puta, uz obavezno dodatno ravnanje površine zemljišta. Poželjno je za papriku napraviti sitnomrvičastu, a ne praškastu strukturu zemljišta.

Đubrenje paprike. Paprika je kultura koja dolazi na prvo mesto u plodredu. To znači da dobro reaguje na đubrenje i organskim i mineralnim đubrivima. Po literaturnim podacima sa 10 t/ha ploda paprika iznosi: 40–60 kgN : 20 kgP : 50–80 kgK, što je ubraja u kaliofilne biljke.

Mnogi proizvođači koriste stajnjak, jer paprika dobro reaguje na njegovu primenu. Ona, ustvari, reaguje na mehanički sastav zemljišta koji se dobije ubacivanjem organske materije. Sa druge strane, postoji velika opasnost, ukoliko stajnjak nije dobro zgoreo, da dođe do pojave gljivičnih oboljenja u zoni prizemnog dela stabla. Iz tog razloga se preporučuje korišćenje sterilisanog i peletiranog organskog đubriva, koje se mehanički rastura nakon osnovne obrade u količini od 150–250 g/m2. Samom predsetvenom pripremom se i granule unose u površinski sloj zemljišta.

Osnovno đubrenje u proizvodnji paprike je veoma značajno, zato što paprika ima korenov sistem dobro razvijen samo u površinskom sloju zemljišta. Đubri se na osnovu analize zemljišta, ali u proseku se koristi od 50–80 g/m2 đubriva formulacije 6:12:24.

Pošto se paprika proizvodi u plastenicima samo uz sistem kap po kap, prihrana se vrši različitim, vodotopivim đubrivima, po različitim fazama porasta.

FAZA RAZVOJA VRSTA ĐUBRIVA g/biljci/nedeljno
Od rasađivanja do cvetanja 15:30:15
Ca - nitrat
0,5
1
Od cvetanja do prvih plodova 14:11:25 1
Pred berbu prvih plodova 24:8:16
Ca - nitrat
K - nitrat
1
1
1
Nakon berbe 14:11:25
Ca - nitrat
K - nitrat
2
1
1
Tokom berbe 10:5:26
Ca - nitrat
2
1

Prilikom vegetativnog porasta paprike, za jačanje vegetativnog porasta biljke može se dodavati i po 1 g/biljci/nedeljno AN.

Folijarna prihrana može da se izvodi uz tretman pesticidima, pri čemu se najčešće koristi 14:11:25 u koncentraciji od 0,5 %, a poželjno je papriku, u fazi pred cvetanje, tretirati sa Ca-nitratom u koncentraciji 1%.

Simptomi nedostatka hraniva. Pri proizvodnji paprike u uslovima intenzivne agrotehnike, često na plodovima mogu da se vide fiziološki poremećaji vezani za nedostatak ili suvišak pojedinih makroelemenata. Jedan od najčešćih je nedostatak kalcijuma (Ca) usled čega slabi ćelijski zid ploda, pa usled jake sunčeve insolacije dolazi do stvaranja pega (tzv. sunčeve pege). Ovi plodovi nemaju tržišnu vrednost.

Navodnjavanje paprike. Ovoj agrotehničkoj meri se mora dati puna pažnja. Paprika je kultura koja ima visoke zahteve za vlagom zemljišta, ali se ne sme dozvoliti da dođe do zabarivanja zemljišta, odnosno do sabijanja. Time se istiskuje vazduh iz zemljišta na šta je paprika posebno osetljiva.


Navodnjavanje paprike kap po kap

Navodnjavanje treba izvoditi u jutarnjim časovima, uz dodavanje potrebih hraniva. U zavisnosti od faze porasta, temperature i tipa zemljišta, količina dodate vode treba da se kreće od 5–15 l/m/dan.

U slučajevima kada se ne radi o sistemu kap po kap, iako je to veoma retko, veoma veliki problem može predstavljati temperatura vode. Papriku je opasno zalivati hladnom vodom, jer može da dođe do pojave ožegotina i do opadanja cvetova. Najbolja temperatura za navodnjavanje je od 22–26°C.

Proizvodnja rasada paprike. Proizvodnja rasada paprike je najvažniji period u proizvodnji paprike. Ona prolazi etape organogeneze, tako da ne sme da doživljava stres. U zavisnosti od namene i vremena proizvodnje rasad paprike može da se proizvodi u kockama, tj. saksijama i kontejnerima različite veličine. Osnovno pravilo koje pri tome treba da bude ispoštovano je da što se više ide u hladniji period godine i kocka za proizvodnju rasada treba da bude veća. Razlog za to je temperatura supstrata. Kada se paprika rasadi, korenske žilice koje su sa strane kocke budu izložene nižoj temperaturi i tako propadaju. Ipak, unutar kocke postoje nove žile, koje se regenerišu i paprika preživljava. U slučaju kada se paprika sadi u toplo zemljište, ova pojava izostaje, pa je moguće proizvoditi i kao kontejnerski rasad.


Rasad paprike – hranljiva kocka (Grow Rasad)

Kod proizvodnje rasada jako je bitna kvalitetna setva. Zbog toga se ona obavlja ručno. Semenu je potrebno 6–8 dana za nicanje, pri temperaturi od 25–26°C. Klijanje i nicanje treba dobro pratiti da ne bi došlo do izduživanja biljaka.

Nakon klijanja i nicanja javljaju se kotiledoni. Biljke se iznose na temperaturu od 22°C uz obavezno prisustvo dovoljne količine svetlosti. U ovoj fazi treba obratiti pažnju na količinu i način dodavanja vode, jer supstrat ne sme biti suviše vlažan da ne dođe do truljenja ponika i korenka. Taj period traje sve dok se ne pojavi drugi pravi list. Do tog perioda paprika troši više vode, a optimalna temperatura je oko 20°C.


Rasad paprike (Grow Rasad)

Svako smanjivanje temperature van optimuma utiče na zaustavljanje porasta i produženje rasadničkog perioda. Faza rasada traje do pojave osmog pravog lista, a moguće je i do pojave prvog cveta. U tom periodu intenzivnijeg porasta, rasad možemo izlagati i nižim temperaturama (oko 18°C), kako bi se bolje prilagodio uslovima u koje se prenosi. Rasad treba da ima elastično stablo koje u osnovi ima obojenje antocijanom i dobro razvijene listove.

Sadnja paprike. Paprika se sadi u zavisnosti od vrste i namene paprike na različite razmake. Krupnoplode sorte se sade tako da budu 3 biljke/m2, odnosno 80 cm između redova, a 40 cm između biljaka u redu. Sa druge strane, sitnoplode sorte se sade 4–5 biljaka/m2, tj. 80 cm razmak između redova, a 25–30 cm razmak u redu između biljaka. Broj biljaka se može regulisati i dodatnim orezivanjem bočnih grana.

Pri proizvodnji u plastenicima se teži da se dobije što ranije paprika, pa to upravo opredeljuje i rokove sadnje. Ima ih nekoliko:

- I rok je od 10.–20.02. Ovaj rok podrazumeva sadnju paprike u plastenike koji imaju dodatno zagrevanje. Ovakvih proizvodnji je malo, ali ipak su zastupljene;

- II rok je od 10.–20.03. Ovo je najčešći rok sadnje paprike u našim uslovima u plastenicima bez grejanja. Iako je ovo veoma rano za papriku, iskustva poslednjih godina su pokazala da i ovako rana sadnja može dobro da uspe;

- III rok je od 10.–20.04. Ovaj rok podrazumeva postojanje nekog useva u plastenicima (salata), što je delom odložilo raniju sadnju paprike. Ovaj rok je značajno sigurniji, posebno što se tiče uticaja niskih temperatura;

- IV rok je od 10.–20.07. Ovaj rok je poslednjih godina značajan jer obezbeđuje svežu papriku sve do decembra. Biljka paprike iz ovog roka sadnje je znatno jača i otpornija na bolesti i štetočine.

Mere nege paprike. Najznačajnija mera za regulisanje porasta stabla predstavlja pinciranje, tj. orezivanje stabla. Radi održavanja stabla paprike u uspravnom položaju postavlja se noseća žica na konstrukciju staklenika u pravcu pružanja redova. Žica treba da bude na najvišoj mogućoj tački da bi stablo bilo što je moguće više (bar oko 3m). Posle obavljene sadnje biljke slobodno rastu do prvog mesta grananja. Na tom mestu grananja ostavljaju se dve grane tako da se svaka biljka formira na dva stabla. Time se broj biljaka sa 3 biljke/m2 podiže na 6 biljka/m2. Orezivanje se nastavlja tako što se na svakom sledećem kolencetu (nodusu) opredelimo za po jednu granu, a drugu uklanjamo. Time se dobije izgled biljke u obliku slova "V". Za svaku od bočnih grana treba postaviti poseban oslonac (kanap). Kanapi se, svaki posebno, fiksiraju za noseću konstrukciju i ne postoji mogućnost njihovog popuštanja.

Pri gajenju paprike uz sistem kao po kap i uz intenzivno đubrenje, moguće je gajenje i bez orezivanja.


Gajenje paprike sa osloncima (Ravno Selo)

U tom slučaju se postavljaju bočni graničnici koji ne dozvoljavaju lomljenje grana sa plodovima. Postoji mnogo načina i verzija orezivanja stabla. Oni svi direktno zavise od vremena proizvodnje i namene ploda.


Orezivanje stabla paprike (Mošorin)

Zaštita od korova, bolesti i štetočina. Paprika je kultura koja ima sočan plod, mek list i stablo. S obzirom na dužinu vegetacije, veliki broj štetočina i bolesti je napada.

Zaštita od korova se ne obavlja, jer se radi o plastenicima, tj. o manjim površinama, gde se kontrola može ispratiti i ručno, tj. okopavanjem.

Od štetočina u paprici se najčešće javljaju: Biljne vaši (Aphis gosypi, Aphis nasturti), Breskvina lisna vaš (Myzus persicae), Bela leptirasta vaš (Trialeurodes vaporariorum). Od registrovanih preparata u Republici Srbiji se koriste sledeći:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN
ABAMECTIN Vertimec 018 EC
Abastate
Armada
0,05-0,1% 7 dana SRB
CIPERMETRIN Cipkord 20–EC 0,15–0,3 kg/ha 28 dana SRB
DIMETOAT Bevetox 40–E
Dimetoat–EC
Fosfamid 40–EC
Perfekthion
Sistemin 40-EC
Dimetogal
0,075-0,1%
0,75-1 l/ha
28 dana SRB
DIHLORVOS Difos E–50
Dihin
10-15 ml/100 m2 7 dana SRB
HLORPIRIFOS Pyrinex 48-EC 0,1% OVP SRB
IMIDAKLOPRID Confidor 200–SL
Kohinor 200–SL
Macho 200–SL
Savador 200–SL
0,05-0,07%
0,05-0,075%
7 dana SRB
INDOKSAKARB Avaunt 15-SC 0,2–0,25% 3 dana SRB
MALATION Dasticid prah
Etiol prah – 5
20-30 kg/ha 14 dana SRB
LUFENURON Match 050 EC 0,2% 7 dana SRB
METOMIL Lannate 25–WP
Lannate–90
1,5 kg/ha
0,045-0,055%
14 dana SRB
METALAKSIL – M - HLOROTALONIL Folio gold 537,5 SC 2,5-3 l/ha 7 dana SRB
PIMETROZIN Chees 50–WG 0,4-0,6 kg/ha 14 dana SRB
PIRIMIFOS - METIL Actellic-50 0,05-0,1% 7 dana SRB
TAU - FLUVALINAT Mavrik–EW 0,3 l/ha 21 dan SRB
TIAKLOPRID Calypso 480–SC 0,15-0,2 l/ha 7 dana SRB
TIAKLOPRID + DELTAMETRIN Proteus 110-OD 0,75 l/ha 7 dana SRB
TIAMETOKSAM Actara 25-WG 0,02% 7 dana SRB
ULJE ULJANE REPICE Ogriol 2%   SRB
TIAMETOKSAM Actara 0,4-0,6 kg/ha 7 dana EU
LUFENURON Match 1-2 lit/ha 14 dana EU
ABAMEKTIN Vertimec 0,75-1 lit/ha 7 dana EU
EMAMEKTIN Affirm 1,5 kg/ha 3 dana EU
LAMBDA-CIHALOTRIN Karate zeon 0,2 lit/ha 21 dan EU
INDOKSAKARB Avaunt 0,25 l/ha 3 dana EU
HLORANTRANILIPROL Coragen 0,2 lit/ha 7 dana EU
METOMIL Lannate 0,2 kg/ha 14 dana EU
BIFENTRIN Talstar 0,3 lit/ha 7 dana EU

Kao i kod drugih kultura i kod paprike su u upotrebi preparati registrovani u drugim usevima.


Biološka zaštita paprike (Mađarska)

Od ekonomski značajnih bolesti paprike izdvajamo: Plamenjača paprike (Phytophtora capsici), Zeleno uvenuće paprike (Verticillium albo-atrum), Pepelnica paprike (Leveillula taurica), Bakteriozna plamenjača (Pseudomonas syringae), Bakteriozna begavost lišća (Xanthomonac campestris), Vlažna trulež plodova (Erwinia carotovora), kao i niz virusnih oboljenja.

Lista registrovanih preparata u Republici Srbiji, kao i preparata koji se preporučuju jer su registrovani u zemljama EU su date u tabeli:

AKTIVNA MATERIJA NAZIV PREPARATA KONCENTRACIJA KARENCA REGISTROVAN
BAKAR - HIDROKSID Fungohem - SC 0,4–0,6% 14 dana SRB
BOSKALID + PIRAKLOSTROBIN Signum 1 kg/ha 14 dana SRB
DIFEKONAZOL Score 250 EC 0,5 l/ha 14 dana SRB
CIPRODINIL + FLUDIOKSONIL Switch 62,5 WG 0,6-0.8 kg/ha 7 dana SRB
HLOROTALONIL Bravo 720–SC 2 l/ha (0,5–0,6%) 7 dana SRB
PROPAMOKARB - HIDROHLORID Balb
Previcur 607–SL
0,25%
0,15%
14 dana SRB
SUMPOR Kolosul
Kvašljivi sumpor
Thiovit jet–WG
Webesan
0,3% 14 dana SRB
AZOKSISTROBIN + HLOROTALONIL Ortiva opti 2,5 lit/ha 14 dana EU
MANDIPROPAMID + CU HIDROKSID Pergado C 5 kg/ha 14 dana EU
DIFENOKONAZOL Score 0,5 lit/ha 21 dan EU
BOSKALID + PIRAKLOSTROBIN Signum 0,5 kg/ha 7 dana EU
METALAKSIL M + MANKOZEB Ridomil gold 2,5 kg/ha 14 dana EU
PROPAMOKARB HIDROHLORID + FENAMIDON Consento 2 lit/ha 14 dana EU
PROPAMOKARB HIDROHLORID + FLUOPIKOLID Infinito 1,5 lit/ha 7 dana EU
FAMOKSADON + CIMOKSANIL Equation pro 400 gr/ha 3 dana EU

Berba, pakovanje i čuvanje paprike. Berba ljutih paprika u tipu duge šipke počinje za 30 do 40 dana od sadnje dok babura za 40–50 dana od sadnje. Plodovi su pogodni za berbu kada dostignu oblik, krupnoću i masu karakterističnu za sortu kao i odgovarajuću čvrstinu mesa ploda. Plodovi ljutih papričica beru se svakih 3 do 4 dana, a sorte krupnoplodih paprika svakh 5 do 6 dana. Plodove treba pažljivo otkidati sa drškama. Berbu treba obavljati kada se plodovi osuše od noćne vlage i pre nego što se zagreju. Posle berbe plodove treba ostaviti u senku ili hladovinu. Prinos paprike u tipu babure se postiže oko 15–25 kg/m2, dok kod ljutih 10–20 kg/m2 odnosno 120–150 plodova po biljci.


Usev paprike (Pećinci)

Berba je ručna nakon otkidanja plodovi se klasiraju i stavljaju u kartonske kutije dimenzije 55 x 40 x 25cm i mase10 kg.

Paprika se može posle berbe lagerovati do 40 dana pri temperaturi oko 0°C i pri vlažnosti vazduha od 95-98%. Pri temperaturi od oko 5°C plodovi se mogu čuvati oko 4 nedelje, a pri 10°C  oko 16 dana. Paprika za čuvanje ne sme biti povređena, jer na mestima povrede dolazi do infekcije i do brzog kvarenja plodova.

:: Povrtarstvo :: PROIZVODNJA PAPRIKE U PLASTENICIMA ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana