Povrtarstvo

PROIZVODNJA SALATE U PLASTENICIMA

Dr Anđelko Mišković

PROIZVODNJA SALATE U PLASTENICIMA

Salata spada u grupu povrtarskih vrsta sa relativno kratkom vegetacijom. Zbog velikog broja varijeteta, salata je veoma mnogo zastupljena u ponudi svih većih marketa. Može se proizvoditi na različite načine i u svim periodima godine. Poslednjih desetak godina, salata je doživela najveću ekspanziju u potrošnji. Posebno zbog razvoja specifičnog načina prerade (convinience vegetable) tzv. seckane i mešane salate, koja se pakuje u PVC vreće i drži na niskoj temperaturi. Na tako spremljene salate samo se dodaje preliv (dressing) i u potpunosti su pripremljene za ishranu.

Vrsta Lactuca sativa je vrsta salate koja se koristi za ishranu ljudi uz veoma veliku različitost u obliku, konzistenciji lista, boji i ukusu. U poslednje vreme se jasno izdvaja nekoliko rokova i načina proizvodnje:

- rana proizvodnja salate (obično se planira za proizvodnju u plastenicima sa ciljem da se izađe što ranije na tržište);
- letnja proizvodnja salate (količinski znatno je manji udeo ove proizvodnje u ukupnoj proizvodnji, jer u uslovima Srbije salata nije dominantno povrće u ishrani tokom letnjeg perioda);
- jesenje-zimska proizvodnja salate (proizvodnja u zaštićenom prostoru, koja može biti namenjena za kasno zimski period, ili čak da bude namenjena i za rano prolećni period, tako da se upotpuni period do pristizanja prve salate iz rane proizvodnje).


TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA

BIOLOŠKE OSOBINE SALATE

Zahtev za temperaturom. Salate spadaju u grupu povrtarskih vrsta sa malim zahtevima za temperaturom. Nekim vrstama salate veliku štetu nanose i ekstremno visoke kao i niske temperature.

U fazi klijanja i nicanja biljke optimalna temperatura iznosi 18°C, pri čemu se ovaj proces značajno skraćuje. U tim uslovima klijanje traje 48 časova, nakon čega se salata iznosi van klijališta. Odmah zatim, temperatura mora da se snizi na 12–15°C. Nakon toga, salata podnosi i više i niže temperature, s tim što se uticaj temperature direktno odražava na dužinu vegetacije salate. Pri nižim temperaturama (5–12°C) vegetacija može biti i do 90 dana nakon rasađivanja, a pri višim (25–30°C) vegetacija se skraćuje na 20 dana od rasađivanja.

Zahtev za svetlošću. Salata je po poreklu biljka dugog dana, pa za formiranje guste rozete, odnosno čvrste glavice zahteva dosta svetlosti. Slabo podnosi senku, pa se gaji isključivo pri direktnom osvetljenju. Noviji sortiment je namenski selekcionisan za uslove slabijeg osvetljenja i kratkog dana, kakvi su tokom zimskog perioda. Iz tog razloga je neophodno proveriti karakteristike svake sorte salate koja se želi proizvoditi, jer u slučaju da se radi o sorti dugog dana, može se desiti da pre vremena dođe do procvetavanja, pa da izostane mogućnost prodaje salate.

Zahtev za vodom. Salata je biljna vrsta koja nema velike zahteve za vodom, ali je veoma bitno to da salata zahteva stalnu vlažnost. Zbog toga se sistemi za navodnjavanje moraju podesiti tako da daju manju količinu vode u više navrata. Povećane zahteve za vodom ima nakon rasađivanja, radi sprečavanja zasušivanja supstrata. U momentu kada se formira lisna rozeta, i korenov sistem se bolje i brže razvije, količina vode može da se smanji, ali ne i učestalost dodavanja vode.

Salata ne voli suviše visoku relativnu vlažnost vazduha, ali je to teško sprečiti, posebno prilikom navodnjavanja u zimskom periodu. Visoka relativna vlažnost vazduha, preko 80% može izazvati pojavu raznih oboljenja, pa je provetravanje od izuzetnog značaja.

Zahtev za zemljištem. Salata nema velike zahteve za kvalitetom zemljišta. Zbog kratke vegetacije, salata koristi jako malo hraniva iz samog zemljišta. Najbolja su laka peskovita i ocedna zemljišta. Za salatu je od izuzetnog značaja obezbeđenje hraniva u površinskom sloju zemljišta.

KARAKTERISTIKE RASTA I RAZVIĆA SALATE

Salata ima relativno kratku vegetaciju koja se deli na rasadnički period (18-38 dana) i proizvodni period (21–90 dana). To znači da od semena do gotove salate u idealnim uslovima može proći od 39–128 dana.

Kroz vegetacioni period salata prolazi kroz nekoliko faza:

Klijanje i nicanje. Ova faza traje jako kratko (2–3 dana), ukoliko se obezbede potrebni uslovi (18°C). Seme se seje na dubinu od maksimalno 10 mm i to samo kada se radi o semenu u peleti. Ovakvo seme osigurava ujednačeno klijanje i nicanje. Već nakon 2–3 dana od tog perioda počinju biti vidljivi i kotiledoni, a istovremeno raste i prvi pravi list.

Faza rasada. Ova faza počinje već nakon iznošenja rasada iz klijališta. U fazi rasada počinje formiranje listova lisne rozete. U ovoj fazi od izuzetnog značaja je da ona protekne u idealnim uslovima, tj. da salata ne doživljava stresove, jer se to kasnije može odraziti na prevremeni prelaz u generativnu fazu (cvetanje).

Faza formiranja lisne rozete ili glavice. Ovo je faza koja dolazi nakon rasađivanja. Tokom ove faze kod salate dolazi do intenzivnog formiranja listova rozete, a kod glavičastih formi i do formiranja glavice. Ovde treba spomenuti da glavičaste forme, zbog potrebnog vremena za formiranje glavice, imaju dužu vegetaciju u odnosu na lisnate forme salata, što je značajno posebno ukoliko se planira jednovremeno pristizanje. Fiziološki zrela salata može da provede u ovoj fazi od 1–4 nedelje. To zavisi od temperature, jer se svi procesi ubrzavaju pri višim temperaturama, ali zavisi i od tipa sorte i njene otpornosti na dužinu dana.

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SALATE U PLASTENICIMA

U našim uslovima salata se veoma retko gaji kao glavna kultura. Uglavnom se radi o predkulturi i naknadnoj kulturi. Kao takva, po pravilu joj se obraća znatno manje pažnje nego glavnoj kulturi.

Osnovna obrada. Ova obrada je od izuzetnog značaja u proizvodnji salate. Često proizvođači, uz vrlo malo obrade, nakon glavne kulture, sade salatu. Ovo je ogromna greška. Salata zahteva duboko osnovno oranje, koje ima za funkciju i potpuno uklanjanje biljnih ostataka. Pošto u ovom slučaju nema dovoljno vremena za prirodno izmrzavanje, zemljište se mora mehanički usitniti. Ukoliko se ove operacije obavljaju mašinama, postoje delovi plastenika koji su nepristupačni i koji se moraju obraditi ručno.

Značaj osnovne obrade se ogleda i kroz mešanje površinskog sloja zemljišta, ali i kroz razbijanje sabijenog sloja koji se formirao na stazama u plasteniku. Hranjenjem biljaka sistemom kap po kap zaostaje veća količina hraniva u zoni gde se biljke gaje, u odnosu na delove gde su staze. Mešanjem zemljišta i njegovim okretanjem ovi efekti se značajno smanjuju.

Predsetvena priprema zemljišta. Ona podrazumeva usitnjavanje setvenog sloja, ali se u praksi često dešava da posle prolaska rotirajućeg organa mašine površina zemljišta ostaje valovita i ne ravna. Kod kultura kao što je salata zbog manje veličine rasada, jako je bitno pre postavljanja folije zemljište izravnati. Na ovom mestu, nije loše istaći da je dobro i poželjno zemljište i delimično sabiti, jer se frezovanjem u zemljište ubacuje dosta vazduha i ono se izdiže. Tek na ovako pripremljeno zemljište se postavlja folija.

Đubrenje salate. Specifičnost đubrenja salate se ogleda u tome što salata ima veoma kratku vegetaciju. Za to kratko vreme je neophodno da salata usvoji sve potrebne elemente, kako bi mogla za kratko vreme sve njih ugraditi u organsku materiju.

Iz literaturnih podataka se može videti da zelena salata sa prinosom od 10 t/ha iznosi 30 kgN : 15 kgP : 75 kg/K. Salata spada u izrazito kaliofilne vrste, odnosno zahteva dosta kalijuma u zemljištu. Novija istraživanja pokazuju da je jako bitan i sadržaj kalcijuma, jer utiče na smanjenje pojave propadanja oboda lista. Pri usklađenom K/Ca odnosu postiže se i veća otpornost na bolesti i štetočine i usklađen porast. Đubrenju salate treba posvetiti posebnu pažnju jer se javljaju greške čiji su uzroci sledeći:

- proizvođači skoro nikad ne vrše analizu zemljišta za prethodnu i naknadnu kulturu, jer su svesni da zaostaje određena količina hraniva iza glavne kulture, pa samim tim salatu đubre manjom količinom hrane;
- korišćenje ne kvalitetnih đubriva stvara sliku o kvalitetno odrađenom poslu, s tim što se primenjena đubriva počinju raspadati tek pošto vegetacioni period salate već prođe.

U proizvodnji salate se ne preporučuje direktno đubrenje sa organskim đubrivima iz razloga što će zbog kratke vegetacije efekat tog đubrenja biti mali ili nikakav. Bolji efekat će biti ukoliko je pod glavnu kulturu korišćen stajnjak od direktnog đubrenja stajnjakom.

Od organskih đubriva se preporučuju granilisana đubriva u peletama u količinama od 50–150 g/m2 zaštićenog prostora. Razbacivanje granila treba obaviti ručno, a vreme primene je nakon osnovne obrade, a pre predsetvene pripreme.

Đubrenje mineralnim đubrivima zahteva obaveznu analizu zemljišta, na osnovu koje se može dati preporuka o potrebnoj količini hraniva.

Pošto se u najvećem broju slučajeva salata prihranjuje preko sistema kap po kap, ali i preko rasprskivača, onda se izostavlja prihrana čvrstim hranivima, ali se u tom slučaju primenjuje hraniva prikazana u sledećoj tabeli. Navedene količine hraniva po fazama treba raspodeliti u 2-3 navodnjavanja.

Folijarna prihrana salate se ređe izvodi, a preporučljivo je izvoditi zajedno sa zaštitom salate. Folijarna prihrana se izvodi svakih 7–10 dana vodotopivim đubrivima sa pojedinačnim učešćem kalijuma (10:5:26) u koncentraciji 0,5–0,7%. Sa folijarnom prihranom treba prekinuti minimalno 10–15 dana pred sečenje salate, radi smanjenja sadržaja nitrata u listovima.

Navodnjavanje salate. Dva najčešća načina navodnjavanja salate su sistemom kap po kap i preko rasprskivača. Oba sistema imaju i prednosti i nedostatke.


Sistem kap po kap u salati

Navodnjavanje sistemom kap po kap zahteva veći broj laterala, odnosno veći broj kapajućih traka. Kapajuće trake se postavljaju na razmak koji odgovara budućem međurednom razmaku biljaka u plasteniku. Ovaj sistem je dobar u uslovima niske temperature, pa čak i onda kada je spoljašnja temperatura ispod 0°C.  Nedostatak ovog načina navodnjavanja može da se ispolji u slučajevima kada se naglo poveća spoljašnja temperatura, pa u plastenicima dolazi do brzog povećanja temperature. Tada proizvođač mora odreagovati bržim provetravanjem objekta i smanjenjem temperature vazduha.


Sistem rasprskivača u salati

Pošto salata pripada lisnatom povrću, po prirodi svog porekla dobro podnosi orošavanje, pa su rezultati sa primenom rasprskivača jako dobri. Problem predstavljaju niske temperature, kada se na mestima gde su niski protoci voda zamrzne. Tada, bukvalno, imamo navodnjavanje, a kao da ga nemamo. Neke vrste salata (iceberg tip) zahtevaju veću količinu vode, pa je navodnjavanje rasprskivačima neophodno.

Da bi se dobio zadovoljavajući kvalitet navodnjavanja najbolje je kombinovati oba sistema za navodnjavanje. Veoma je komplikovano tačno utvrditi koliku količinu vode je potrebno dodati salati iz razloga što to zavisi od mnogo faktora. Suština je da se ne sme dozvoliti zasušivanje korena kod salate, jer se zaustavljena biljka salate veoma teško ponovo vrati u normalan rast.

Proizvodnja rasada salate. Kod proizvodnje rasada salate postoje dve potpuno različite tehnologije, koje rezultiraju i različitim načinom sadnje biljaka. Salata se može proizvoditi iz običnog (tzv. naturalnog) ili dorađenog (piliranog) semena. Piliranje predstavlja poseban oblik dorade semena gde se na seme nanose slojevi omotača koji sadrži određenu količinu hraniva za ishranu klice, pesticid, kao i inertan nosač, uz pomoć koga se stvara kuglica oko samog semena. Takvo seme brže usvaja vodu i bubri. Bubrenjem omotač puca, a klica slobodno izlazi napolje. Korišćenjem piliranog semena nicanje je ujednačeno, a rasad je jednakog kvaliteta.


Izgled ponika salate

Najveći problem za proizvođače predstavlja cena, jer je ovo seme nekoliko puta skuplje od naturalnog. Kod običnog semena nemoguće je dobiti ujednačen rasad, klijavost je mala, a energija klijanja je loša. Zbog toga, bitne razlike su vidljive već u samom startu proizvodnje.

Proizvodnja rasada je moguća u kontejnerima i u hranljivim kockama. Sama tehnika usejavanja i proizvodnje se bitno razlikuje. U pripremljen treset se ubacuje po jedno seme salate na dubinu od 4–8 mm. Seme se prekriva kvarcnim peskom, a zatim mu se dodaje voda, kako bi treset postao vlažan. Usejane kocke ili kontejneri se odnose u sobu za naklijavanje ili klima komoru gde se temperatura drži na 18°C. Na ovoj temperaturi se salata zadržava na 2–3 dana, a nakon toga počinje klijanje. Nakon klijanja rasad se iznosi u proizvodni deo objekta, gde se nastavlja proces rasta. Idealna temperatura je između 12–16°C, ali često to nije slučaj, pa u zavisnosti od temperature menja se i vremenski period proizvodnje rasada.


Rasad salate u hranljivoj kocki

Kod kontejnerskog rasada, slično kao i kod kupusa, porast korena se ograničava svetlošću, tj. izdizanjem kontejnera iznad zemlje. Kod rasada u kockama, veliki značaj treba pridati međusobnom odvajanju kocki, kako korenov sistem ne bi rastao bočno, nego u dubinu. Samim tim će i nakon rasađivanja porast korena biti usmeren na dole.

Mere nege u proizvodnji salate. Jedna od najznačajnijih mera nege je malčovanje zemljišta, odnosno pokrivanje folijom. Kod nas su se do sada koristile dve boje filija i to bela i crna folija. U primeni ovih folija postoje izvesne razlike. Bela folija je skuplja u startu i treba da se koristi u plastenicima sa dodatnim grejanjem. Ova folija reflektuje svetlost, pa se biljka nalazi u uslovima jačeg osvetljenja, ali niske temperature. Zato, uz dodatno zagrevanje daje odlične rezultate. Crna folija se koristi u objektima bez grejanja i zastupljena je u više od 95 % plastenika u Srbiji. Već je ranije spomenut veliki značaj poravnatosti podloge pre postavljanja folije. Folija se obično ručno postavlja, jer se tako najbolje iskoristi prostor.

Bušenje folije se može izvoditi premeravanjem, specifičnim markerima ili je moguće da već postoje rupe za sadnju na samoj foliji. Premeravanje predstavlja bukvalno razmeravanje objekta, izvlačenje redova uz pomoć kanapa i bušenje na određeni razmak u redu. Markeri su specifični valjci određenog prečnika, na kojima su napravljeni šiljci na tačno određenom razmaku. Okretanjem ovog valjka po foliji dolazi do pravljenja tačno određenog razmaka između redova, ali i između biljaka. Za hobi proizvođače postoje folije koje imaju unapred izbušene rupe, ali je u takvim slučajevima bitno obratiti pažnju na željeni broj biljaka.

Sadnja salate. Kao što je već i spomenuto, sadnja se može izvoditi na dva načina. Kontejnerski rasad se mora saditi dublje, odnosno ceo koren koji je rastao unutar ćelije kontejnera sada mora biti u zemlji.

Za razliku od ovog načina gajenja, kod proizvodnje u hranljivoj kocki rasad se ne ukopava. Ovaj način sadnje je bolji, jer je rozeta više izdignuta od zemlje, pa je smanjena mogućnost pojave truleži. Sadnja se obavlja blagim utiskivanjem kocke, do 1/3 njene visine, čime se povećava i učinak pri sadnji.

Vreme proizvodnje u zaštićenom prostoru počinje od 15.09. pa traje sve do 15.04. sledeće godine. U ovom periodu najviše salate se planira za novogodišnje praznike, ali se već početkom marta planira oslobađanje objekta za potrebe glavne kulture.

Razmaci na kojima se obavlja sadnja su različiti, tako da se broj biljaka kreće od 6 – 9 kom/m2 (iceberg tip) do 16 – 25 kom/m2 (glavičaste i lisnate salate). Prilikom određivanja broja biljaka treba obratiti pažnju na varijetet i njegove zahteve za vegetacionim prostorom.

Zaštita od korova, bolesti i štetočina. Zaštita kod salate je veoma specifična iz više razloga. Jedan od najvažnijih je kratka vegetacija salate. Upravo iz tog razloga javlja se smanjen broj preparata koji mogu da ispoštuju traženu karencu i efikasnost.

Zaštita od korova se uglavom ne radi, posebno zato što se radi o relativno malim površinama koje se mogu ručno odraditi, ali i zbog toga što ne postoji adekvatan herbicid koji je primenljiv u proizvodnji salate.

Od oboljenja salate najjčešća su: Plamenjača salate (Bremia lactucae), Bela trulež (Sclerotinia sclerotiorum), Siva trulež (Botrytis cinerea), Rizoktonija (Rhizoctonia solani).

Od zaštitnih sredstava koja su namenjena zaštiti salate od bolesti u Republici Srbiji je registrovano:

Od najznačajnijih štetočina na salati u uslovima proizvodnje u Srbiji se javljaju: Lisne vaši (Aphididae), Trips (Thrips), Crvena kupusna stenica (Eurydema ventrale), Pamukova sovica (Helicovrpa armigera), Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis).

Od registrovanih preparata  za zaštitu od štetočina na raspolaganju su nam sledeći:

Kod zaštite salate, a posebno kod glavičastih formi, veoma je značajna zaštita od insekata, koji griženjem nanose mehaničke šrete i povrede na salati. Ove vrste salata je najbolje štiti uz pomoć leđnih atomizera, koji dodatno, uz pomoć vazduha, ubacuju preparat u zonu između listova.

Berba, pakovanje i čuvanje salate. Berba salate se obavlja odsecanjem cele glavice ili rozete u osnovi stabla. Zatim se salata uzima u ruku i odsecaju se donji listovi koji su oštećeni ili prestareli. Takva salata je spremna za pakovanje.

U najvećem broju slučajeva salate se pakuje u kartonske kutije. U svaku kutiju se stavlja PVC vreća koja čuva svežinu salati. Samo mali deo salate se pakuje u drvene gajbe, ali se tako salata veoma brzo isuši. Pri pakovanju se salata slaže obrnuto, tako da su u kutiji vidljiva mesta preseka stabla salate. Ovakva salata svežinu može zadržati samo ukoliko joj se brzo snizi temperatura i ne dozvoli odavanje vlage. U takvim uslovima čuvanja salata ne gubi svežinu od 7 do 10 dana.

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU

Iz štampe je krajem 2012. godine izašao priručnik pod nazivom: PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU POVRĆA U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (kupus, salata, paprika, paradajz, krastavac, tikvice i plavi patlidžan), na više od 170 strana.
Priručnik se sastoji iz uvodnog dela, u kojem su opisani tipovi objekata, kao i njihove konstrukcione karakteristike koje su u kombinaciji sa potrebama pojedinih vrsta, zatim detaljno su opisani uslovi za rast biljaka, kao i oprema koja te uslove proizvodi i kontroliše, kao i uslovi kojima su biljke izložene tokom procesa proizvodnje.
Drugi deo knjige je konkretan i odnosi se na specifičnosti tehnologije proizvodnje pojedinih kultura, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji adekvatna knjiga koja obrađuje ovu tematiku. Tu se, pre svega, misli na osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, navodnjavanje, zaštitu biljaka, specifične mere nege, berbu, pakovanje i čuvanje, s tim što su osim tradicionalnih mera i načina proizvodnje, u priručniku objašnjene i savremene metode gajenja, koje se koriste u zemljama koje su ekonomski naprednije od nas.
Knjiga treba da bude uz svakog agronoma, povrtara, stručnjaka, entuzijastu ili ljubitelja povrća, jer ukazuje na značajne promene i napretke u tehnologiji proizvodnje zdravstveno bezbednog povrća.
Autor, dr Anđelko Mišković se i ovom prilikom zahvaljuje svim ljudima dobre volje koji su pomogli da ovaj Priručnik izađe iz štampe, jer smatra da će biti velika pomoć agronomskoj praksi u našoj zemlji.
Knjiga će biti distribuirana posredstvom kompanije SAVACOOP, odnosno poljoprivrednih apoteka, koje ova kompanija snabdeva. Knjiga može da se poruči i pouzećem na broj 062/471-488.

dr Anđelko Mišković


Izvor: "Priručnik za proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru"