suncokret

Prehrambeno-prerađivačka industrija

RAZVRSTAVANJE I SUŠENJE PŠENICE

Od posebnog značaja je razvrstavanje pšenice prema sortama ili razvrstavanje prema sadržaju proteina i sedimentacionoj vrednosti, dok se u većini slučajeva razvrstavanje svodi prema vlažnosti, što je sa stanovišta skladištenja i najvažnije - Pravilnim izborom režima sušenja pšenice kvalitet zrna ne samo da se očuva, već se u znatnoj meri može i poboljšati

U toku prijema pšenice potrebno je izvršiti razvrstavanje u određene grupe, ne samo prema vlažnosti, već i prema drugim pokazateljima kvaliteta. Kod pšenice je od posebnog značaja razvrstavanje prema sortama ili razvrstavanje prema sadržaju proteina i sedimentacionoj vrednosti. U većini slučajeva praktične mogućnosti za razvrstavanje su vrlo male i svode se na razvrstavanje prema vlažnosti, što je sa stanovišta skladištenja i najvažnije. U tom slučaju pšenicu je u toku prijema potrebno razvrstati na tri kategorije.

- Prvu kategoriju čini suvo zrno koje se odmah nakon odstranjivanja određenog dela primesa može skladišiti i uz uobičajene mere eleviranja bez ikakvih problema sačuvati duže vreme. Najviše pšenice u našim uslovima spada u ovu kategoriju.

- Drugu kategoriju čini poluvlažno zrno koje može da se skladišti i bez sušenja, ali se tokom skladištenja moraju preduzimati posebne mere zaštite, kao što su hlađenje i aktivna ventilacija kojima se mogu u potpunosti sprečiti procesi samozagrevanja i druge negativne pojave. Značajne količine pšenice spadaju u ovu kategoriju.

- Treću kategoriju predstavlja vlažno zrno koje pre skladištenja mora da se osuši, ili da se vlažnost dovede do nivoa poluvlažnog zrna prema kojem se primenjuju iste mere kao i prema poluvlažnom zrnu. Najčešće se ovakvo zrno suši do vlažnosti ispod kritičnog nivoa i na njemu se primenjuju mere kao kod suvog zrna. U ovu kategoriju spadaju vlažnije partije pšenice koje se prve ubiraju i partije pšenice koje su ubirane u nepovoljnim klimatskim uslovima.

Čišćenje vlažne pšenice

Pre sušenja se iz zrnaste mase moraju izdvojiti grube primese, kao što su delovi klasa i stabljike, kao i drugi predmeti koji u sušari mogu da izazovu neravnomeran tok i ozbiljne smetnje. Ovde do izražaja dolazi samosortiranje pa se uz zidove sušare koncentrišu ove primese koje zaustavljaju protok pšenice. Zbog dužeg zadržavanja u sušari ovaj deo pšenice koja se suši se presuši tako da maže doći i do požara. Da bi se sprečile ove pojave pre sušenja se iz pšenične mase moraju izdvojiti grube primese, što se obavlja na posebnom uređaju za izdvajanje primesa iz vlažne zrnene mase. Postoji više ovih uređaja i najviše je zastupljen rotacioni aspirator.

Rotacioni aspirator čini bubanj od grubog žičanog tkiva koji se okreće i lako propušta zrno sa sitnim primesama. Preko bubnja prelaze samo grube primese kao što su klas i delovi stabljike i ostale grube primese koje se nađu u pšeničnoj masi. Pored toga sa dobro podešenom aspiracijom se odvajaju i lakše primese u obliku pleve, prašine i drugo.

Sušenje pšenice

Sušenje pšenice, kao faza pripreme za skladištenje, od izuzetnog je značaja za očuvanje kvaliteta, kao i iz ekonomskih razloga. Pravilnim izborom režima sušenja kvalitet zrna ne samo da se očuva, već se u znatnoj meri može i poboljšati, naročito kod pšenice, a pored toga može u značajnoj meri da se utiče i na mikrofloru zrna. Ekonomski aspekt sušenja ogleda se u povećanim troškovima, jer je sušenje dosta skup proces. Treba imati na umu da se za svaki kilogram isparene vode kod sušenja pšenice utroši oko 4MJ toplotne energije što odgovara 0,1kg dizel goriva ili odgovarajućoj količini prirodnog gasa.

Osnovni parametri režima sušenja pšenice su maksimalna temperatura do koje zrno sme da se zagreje, trajanje sušenja i kinetika procesa zagrevanja.

Zrno pšenice je živ organizam čiju vitalnost treba sačuvati u procesu sušenja, a isto tako je potrebno da se sačuva, a po mogućnosti i poboljša, tehnološki kvalitet. To se postiže pravilnim izborom režima sušenja a pod tim se podrazumeva izbor temperature i vremena trajanja sušenja. Gubitak vitalnosti zrna koji se ogleda u klijavosti i energiji klijanja kao i opadanje tehnološke vrednosti u prvom redu su posledica negativnog delovanja temperature na makromolekule belančevina. Delovanjem visoke temperature dolazi do denaturacije belančevina što utiče na smanjenje tehnološkog kvaliteta pšenice. Ukoliko su temperature sušenja niže, a vreme sušenja kraće, nastale promene su povratne - tada je reč o povratnoj ili reverzibilnoj denaturaciji belančevina.

Reverzibilna denaturacija u nekim slučajevima može čak i pozitivno da se odrazi na tehnološki kvalitet što je slučaj kod pšenice sa slabim lepkom. Pšenica sa slabim i suviše rastegljivim lepkom pod uticajem povišenih temperatura dobija na kvalitetu jer lepak postaje otporniji a time i kvalitetniji. Pozitivno delovanje viših temperatura na sušenje pšenice sa slabim i rastegljivim lepkom ide samo do određene granice, a kada se ta granica pređe lepak postaje krt i nerastegljiv. Brašno od ovakve pšenice je loših pecivnih osobina. Za razliku od tehnološkog kvaliteta vitalne funkcije zrna izražene kroz klijavost i energiju klijanja sa povećanjem temperature opadaju do potpunog gubitka.

Osnovni parametri režima sušenja pšenice su maksimalna temperatura do koje zrno sme da se zagreje, trajanje sušenja i kinetika procesa zagrevanja.

Maksimalna temperatura na koju zrno sme da se zagreje u procesu sušenja zavisi od vrste žita, nivoa vlažnosti i namene žita. Zrna sa visokom vlagom su znatno osetljivija na visoke temperature pa je i maksimalna temperatura za sušenje takvih partija pšenice znatno niža nego za suvlje partije pšenice. U tom smislu mogu se koristiti različite empirijske formule za izračunavanje dozvoljene temperature u zavisnosti od vlažnosti zrna i od vremena delovanja te temperature.

Jedna od empirijskih formula koja se odnosi na temperaturu za sušenje semenske pšenice je sledeća:

SM - sadržaj suve materije u zrnu [%]
W - sadržaj vode u zrnu [%]
t - vreme koje je zrno bilo izloženo maksimalnoj temperaturi .

Maksimalna temperatura sušenja pšenice zavisi i od namene pšenice. Semenska pšenica se suši na temperaturi koja je za desetak stepeni niža od temperature za sušenje merkantilne pšenice. Prema nekim autorima pri sušenju semenske pšenice zrna ne bi smela da se zagreju preko 40°C. Maksimalna temperatura sušenja zavisi i od tipa, odnosno, kvaliteta pšenice. Pšenica sa jakim lepkom suši se na nižoj temperaturi, dok pšenica sa slabim lepkom podnosi višu temperaturu sušenja.

Maksimalne temperature zrna u zavisnosti od vlage i tipa pšenice date su u sledećoj tabeli.

Maksimalna temperatura zrna pšenice
Tip pšenice vlaga pšenice maksimalna temperatura-zrna
Sa jakim lepkom do 20% preko 20% 45 40
Sa srednjim lepkom do 20% preko 20% 50 45
Sa slabim lepkom do 20 % preko 20% 60 55
Staklasta tvrda pšenica do 20% preko20% 50 45

Pravilno održavanje temperaturnog režima je vrlo značajno i kod sušenja kukuruza, kao i kukuruza za proizvodnju skroba. Kukuruz namenjen za stočnu hranu podnosi temperaturu zrna i do 50°C. Veće temperature nisu preporučljive jer za posledicu imaju stvaranje velike količine loma.

Drugi značajan parametar je vreme tokom kojeg je zrno izloženo sušenju. Ukoliko sušenje traje duže temperatura sušenja mora biti niža, dok se za kraće vreme sušenja mogu koristiti i više temperature.

Vreme sušenja u zavisnosti od brzine sušenja i početne vlažnosti izračunava se po formuli:

N - brzina sušenja izražena u % na sat
W1 - početna vlažnost
W2 - krajnja vlažnost

Kvalitet sušenog zrna zavisi i od količine vlage koja se odstrani u jednom propuštanju kroz sušaru. Praksa je pokazala da sasušenje do 3% za pšenicu ne utiče na kvalitet dok veća sasušenja, pogotovo ako nisu usklađeni svi parametri, mogu značajno da se odraze na kvalitet zrna.

Dozvoljeno sasušenje u jednom propuštanju kroz sušaru za pšenicu može se izračunati po formuli:

W1 - W2=0,185 t + 3 [%]

W1 - vlažnost zrna na ulasku u sušaru
W2 - vlažnost zrna na izlasku iz sušare
t - vreme zadržavanja zrna u sušari


Autor: Vladimir Lemajić, dipl. ing.
Foto: Dragan Ćosić
Izvor: Sremska poljoprivreda

:: Prehrambeno-prerađivačka industrija :: RAZVRSTAVANJE I SUŠENJE PŠENICE ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana