suncokret

Naučno-stručni skupovi

Od njive do silosa:
PRAVILNA AGROTEHNIKA - KLJUČ USPEŠNE PROIZVODNJE

Novi Sad - "Đubrenje treba prilagoditi svakoj godini, svakoj njivi i svakom hibridu: proizvođači koji su pravilno primenili celokupnu agrotehniku, od oranja i jesenje primene đubriva kada su bacili celokupnu količinu fosfora i kalijuma, kao i pola azota, a na proleće na osnovu analize zemljišta, ti proizvođači imaju kukuruz koji je u dobroj kondiciji" - rekla je Doc. dr Dragana Latković.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, 27. juna, održano je naučno-stručno savetovanje pod nazivom "Proizvodnja, mere zaštite i skladištenje kukuruza". Naučni radnici novosadskog fakulteta i stručnjaci iz Hrvatske, Mađarske i Rumunije pojasnili su ratarima na savetovanju zašto je neophodno održati pravilno gajenje i čuvanje kukuruza, apostrofirajući napad plamenca koji je opasan za ispravnost zrna i pojavu toksina u celom regionu.


Učesnici skupa

I ovim skupom Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu dokazao je da pruža pravovremene i relevantne odgovore prema zahtevima savremene poljoprivrede, i zato ga s prvom nazivaju hramom nauke za poljoprivredu.

U cilju razvoja domaćeg agrara

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Milan Popović, pozdravio je učesnike savetovanja rečima:

- Važno je da naše znanje, ideje i iskustva o kukuruzu, proizvodnji, preradi i merama zaštite i skladištenja, međusobno razmenimo, jer se radi o kulturi koja je u svim strategijama Srbije označena kao naša budućnost i razvojna šansa. Cilj savetovanja i skupa je da se čuje glas nauke, koji je u stalnoj komunikacija između struke i nauke i ljudi koji se svakodnevno bave proizvodnjom. Departman za ratarstvo i povrtarstvo i Departman za zaštitu bilja čine sve što je potrebno da nauka doprinese ukupnom unapređenju i razvoju naše poljoprivrede, a samim tim i jedne od najvažnijih kultura, kukuruza - zaključio je profesor Popović.


Prof. dr Milan Popović

Zlatna pravila: vreme setve, sklop i sistem đubrenja

O vremenskim uslovima i stanju useva kukuruza govorila Doc. dr Dragana Latković, direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo.

- Kada se pogledaju podaci o registraciji poljoprivrednih gazdinstava onda se može videti da je ta "veličina registrovane njive" oko 2 miliona hektara i da tu registrovanu njivu obrađuje preko 281.000 domaćinstava. Drugim rečima možemo da kažemo da taj broj domaćinstava koji je na tih 2 miliona hektara zasnovao biljnu proizvodnju, očekuje i određene podsticaje od države i to u iznosu od 12.000 dinara. Ovo su zvanični podaci uprave za javna plaćanja.

Ako sada pogledamo setvenu strukturu na registrovanim površinama od oko dva miliona hektara, možemo videti da kukuruz zauzima oko 50 odsto obradivih površina, što mu sa punim pravom daje epitet "kralja polja", ili kako naši proizvođači vole da kažu, "žuto zlato".


Doc. dr Dragana Latković

U ne tako davnoj našoj prošlosti naša zemlja je bila jedan od deset svetskih proizvođača kukuruza. U to vreme je izvozila između 2,5 i tri miliona tona zrna kukuruza, što je svakako imalo važnu ulogu u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje. I danas izvoza ima ali je on značajno manji, a i cena kukuruza je trenutno u padu.

Međutim, bez obzira da li ćemo za vlastite potrebe ostaviti 4,5 ili 5,5 miliona tona kukuruza njega će ipak biti za izvoz. A ono što planiramo da izvezemo i što ostaje kod nas mora da bude zdravo. Iz tog razloga insistiramo da proizvodnja kukuruza, celokupna tehnologija gajenja kukuruza - od setve do berbe, i dalji proces u skladištenju u silosima, mora biti odgovoran i stručan. Poruke koje smo dobili iz prethodne godine svi dobro pamtimo i zato ćemo insistirati na tome da ove godine izbegnemo svaku površnost u tehnologiji gajenja i, naravno, sve nepravilnosti koje se mogu javiti kod skladištenja.

Ja ću danas pričati u kakvoj se to kondiciji danas kukuruz nalazi. U periodu od 1972. do 1986. godine Vojvodina je bila vodeći region u Evropi po visini prinosa kukuruza. Međutim, od 1986. godin nastupa nestabilnost i veliko variranje visine prinosa. U celom ovom periodu u 2012. godini prosečne temperature su bile daleko iznad višegodišnjeg proseka. Ono što je odnelo prinos je katastrofalna suša, naročito u letnjim mesecima kada padavina gotovo da nije ni bilo. Sve to je rezultiralo je jako niskim prinosima. Ono što nas je prvo zadesilo prošle godine je nedostatak vode u drugoj dekadi juna meseca.

Postavlja se pitanje: da li smo mi tu mogli uraditi nešto, jer smo imali proizvođače koji su i u toj ekstremno sušnoj 2012. godini imali prosečne prinose od 8 tona. Često smo u kontaktu sa našim proizvođačima. Oni koji su nas poslušali tada smanjili su gustinu setve. Prošle godine prinos je "odnela" gustina setve i neizbalansirano đubrenje, a to je ono na čemu mi stalno insistiramo kod ratara: da đubrenje treba prilagoditi svakoj godini, svakoj njivi i svakom hibridu.

- Ove godine prvi kukuruz zasejan je 17. aprila. Do kraja aprila bio je povoljan period kada su ratari radili dan i noć. Vremenski uslovi su bili povoljni a temperature su bile iznad višegodišnjeg proseka. Ali dolazi maj mesec kada kao i u junu imamo izuzetno velike količine padavina, a krajem treće dekade maja i u prvoj dekadi juna bile su niže temperature u odnosu na višegodišnji prosek. Nije problem to što je bilo toliko padavina, već što one nisu bile lagane i tihe nego su padale u jakim naletima, a regionalno su praćene i jakim gradom i olujom.

Zbog velikih količina padavina i pomerenih rokova setve nicanje je bilo dosta otežano, stvorila se velika pokorica, bilo je poleglih i izvrnutih biljaka. Na poljima gde je bilo vremenskih nepogoda kukuruz je bio totalno uništen.

Ono na čemu mi insistiramo na svim savetovanjima jeste đubrenje i azot. Bitno je da đubrenje bude izbalansirano, jer je za kukuruz bitno da se najveća količina azota nalazi u sloju od 60-90 i 90-120 centimetara. Nije dobro da azot ostane u površinskom sloju, što se najbolje videlo prošle godine. Ove godine nemamo taj problem jer je bilo dosta padavina, azot se spuštao u dublje slojeve zemljišta. Oni proizvođači koji su pravilno primenili celokupnu agrotehniku od oranja, od jesenje primene đubriva, kada smo govorili da celokupnu količinu fosfora i kalijuma treba primeniti u jesen, kao i pola azota, a na proleće na osnovu analize zemljišta, ti proizvođači imaju kukuruz koji je u dobroj kondiciji. Takav kukuruz izgleda jako dobro, razvijen je, raniji hibridi nalaze se i u fazi metličenja.

Bitne su mere adaptacije. Tim merama se mogu baviti pre svega oplemenjivači koji će stvarati hibride tolerantniji na određene stresne uslove. Ratari, takođe, mogu da utiču svojim merama: prilagođavanjem plodoreda, povećanjem zastupljenosti ozimih useva, povećanjem kapaciteta zemljišta za vlagu, a trebali bi da upotrebljavaju i veće količine organskih đubriva i, naravno, vreme setve, sklop i sistem đubrenja.

Moramo poboljšati tehnologiju gajenja i zaštitu zrna u silosima, kako bismo ponovo postali značajni izvoznici - rekla je Doc. dr Dragana Latković.

Obavezne mere zaštite u silosima

Na probleme u procesu skladištenja novog roda ukazao je prof. dr Stevan Maširević, direktor Departmana za fitomedicinu.

Prof. dr Stevan Maširević

- Poručio bih skladištarima i ratarima da počnu sa razvrstavanjem kukuruza po kvalitetu, kako bi sprečili upropaštavanje dobrog zrna. Naglašavam da je čistoća silosa najvažnija u zaštiti zrna! Od kvaliteta skladištenja zavisi kvalitet žitarica koje se prerađuju. U ćelijama u kojima je bio povećan sadržaj aflatoksina potrebno je nakon pražnjenja silosa izvršiti dezinfekciju. Jer, do sada se radila dezinsekcija, a treba izvršiti i dezinfekciju silosa. Dakle, treba prvo uraditi mehaničko čišćenje naslaga na zidovima silosa od prašine i organskih inertnih materija. Utvrdili smo da prašina ima velike količine spora aspergillus flavus, kao i drugih gljiva, što je posledica kontaminacije još na polju iz prošle godine. Nakon mehaničkog čišćenja sve treba da se opere vrelom vodom pod pritiskom, bez obzira da li su silosi metalni ili betonski. Isto važi i za podna skladišta - rekao je profesor Maširević.

Obavezujući pravni akt za skladištare

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Nenad Katanić, na savetovanju govorio je o aktivnostima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Državna administracija nastoji da uobliči najbolji pravni akt koji bi skladištare obavezao da pravilno čuvaju svu zaprimljenu robu. Za sada se došlo do uputsva o skladištenju zrnastih roba, a svi predlozi od strane nauke i struke biće prihvaćeni - rekao je Katanić.


Nenad Katanić

Agrotehnikom protiv aflatoksina


Dr Zlatko Svečnjak

Svoje mišljenje u vezi suzbijanja aflatoksina izneo je dr Zlatko Svečnjak sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu.

- Nije izvodljivo utvrditi aflatoksin prilikom skladištenja, naročito kod skladišta malih kapaciteta. U tom smislu, odbranu od zaraženog kukuruza treba, pre svega, vezati za agrotehniku - istakao je dr Svečnjak.

Sa savetovanja, koje je pomogao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, sačiniće se stručno saopštenje i predlog o tome kako da proizvođači i skladištari budu pravno u obavezi na primenu agrotehničkih mera u toku cele proizvodnje i čuvanje kukuruza.


Autor: Dragan Ćosić

:: Naučno-stručni skupovi :: Od njive do silosa:<br /> PRAVILNA AGROTEHNIKA - KLJUČ USPEŠNE PROIZVODNJE ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana