suncokret

Stočarstvo

Svinjogojstvo – put do profita:
KAKO SMANJITI CENU KOŠTANJA TOVNIH SVINJA?

Novi Sad (03. decembar 2014.) - Farmeri danas moraju doneti odluku "šta je cilј proizvodnje?". Da li je to lјubav prema svinjama ili je to ostvarenje profita? Za razliku od svinjarstva pre nekoliko decenija, kada se ta proizvodnja odvijala u zadnjem delu dvorišta, bez vođenja računa o rasi koja će se koristiti, o cilјu proizvodnje, o odgajivačkom programu, o planu pripusta, načinu smeštaja, primenjene tehnologije proizvodnje, današnje svinjarstvo je savremena proizvodnja, koja treba da omogući dobijanje što jeftinijeg proteina za ishranu lјudi.


Prof. dr
Ivan Radović

Da bi se ovo obezbedilo i da bi proizvodnja svinja, kao lanac funkcionisao na optimalan način, neophodno je da sve karike u lancu funkcionišu, jer lanac je jak koliko i najslabija njegova karika. Ovo znači, da u svinjarstvu ako nemate dovolјno informacija, trošak može da bude veoma velik. U suprotnom, ako se primenjuje sve što je neophodno, zarada je zagarantovana.

Kao i u svakoj proizvodnji, tako i u svinjarstvu potrebno je obezbediti tzv. 3K, a to je kvantitet, kvalitet i kontinuitet. Poslednjih decenija ova proizvodnja se bori da postigne kvantitet i u tome nije uspela, zbog više razloga: nema partnerskog odnosa sa prerađivačkom industrijom,  ne postoji strategije razvoja ove proizvodnje u zemlјi, a interes farmera varira. Za postizanje kvantiteta osnova postoji. Za postizanje kvaliteta, znanje postoji, a za postizanje kontinuiteta potrebna je strategija i oslonac na tržištu.

Međutim, danas, pored tzv. 3 K, prisutan je još jedan bitan elemenat, a to je konkurentnost. To znači da krajnji proizvod pored svega navedenog mora biti konkurentan. U današnje vreme to nije lako, kada je ekonomska kriza protutnjala svetom i kada su se strategije i principi u stočarskoj proizvodnji promenile. U ovim okolnostima dobiti proizvod koji je jeftin proizvođaču, odnosno, pristupačan krajnjem potrošaču je složen posao.

Možemo postaviti pitanje - da li je to moguće?

Naravno da je moguće. Imamo vrstu koja ima izrazitu plodnost, izrazit porast, izrazitu mesnatost, malu konverziju hrane. Danas krmače prase preko 27 prasadi godišnje, daju 23 tovlјenika, preko 2300 žive mere, preko 1700 kg ohlađene polutke i 1000 kg čistog mesa. Prase za sedam dana udvostruči svoju težinu, a za tri meseca poveća telesnu masu za 17 puta. Procenat mesa u polutki i preko 60%. Pored navedenog, krmača godišnje ima tzv. praznog hoda u proseku 17 dana, čime postiže stepen iskoristlјivosti od 95%, što je daleko iznad ostalih vrsta domaćih životinja, a i iznad npr. motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Zašto je kod nas situacija drugačija? Razloge možemo tražiti u lјudima, u izboru svinja ili u postupcima u tehnologiji...

Postoje mnogi cilјevi u proizvodnji, ali najčešće pominjani cilј jeste dobro prodati tovlјenika. Ono na šta zaboravlјamo, jeste da cena tovlјenika na tržištu je diktirana zakonom ponude i tražnje, na koju sam proizvođač nema uticaja. Ono na šta proizvođač može uticati svojim radom, jeste cena koštanja tovlјenika, odnosno, za koju vrednost (ulog) farmer može da proizvede tovlјenika.

U svetu su prisutne oscilacije cena na tržištu. Na grafikonu vidimo oscilacije u ceni polutke i ceni prasadi.

Da delјenje zarade između proizvođača i prerađivača nije bolјe pokazuje i grafikon, gde se vidi udeo proizvođača i prerađivača u prodajnoj ceni svinjetine i slanine.

Tako dolazimo do važnog cilјa, a to je "KAKO SMANјITI TROŠKOVE PROIZVODNјE TOVLjENIKA"?

Obično kada govorimo o tome, prvo se pomisli na skupu hranu i cenu žive mere svinja na tržištu.

Jedan od načina da se smanji proizvodna cena je svakako smanjenje troškova ishrane i to putem optimalizacije smeša, proizvodnjom u potpunosti ili većeg dela hraniva na sopstvenom gazdinstvu. Kada u potpunosti zadovolјimo ovaj deo i dalјe ostaje neefikasna proizvodnja. Razlog tome jeste: mali procenat koncepcije, mali procenat oprasivosti, produžen interval zalučenje – estrus,  veliki remont krmača, nedovolјan broj kvalitetnih nazimica, mali broj prasadi, mali prirast, velika konverzija, mali procenat mesa, visok mortalitet.

Na ove faktori u osnovi utiče genetska osnova svinja, rasa svinja i metode uzgoja.

Ako smo se već opredelili za intezivnu proizvodnju u zatvorenom prostoru, onda moramo biti spremni da svinjama omogućimo sve potrebne uslove, to sve zavisi od nas.

Ako znamo cilјeve u proizvodnji: cilјana konverzija (3 kg i manje), cilјani prirast (750 g i više), cilјana proizvodnja tovlјenika po krmači (20 kom i više), cilјani dani trajanja tova (120 dana i manje), cilјani % mesa u polutkama (58-60 %) i dr., onda moramo i znati kako ostvariti te cilјeve. Sve napred navedeno utiče na cenu koštanja tovlјenika.

Da bismo mogli odrediti prioritete, neophodno je ustanoviti koliko svaka kritična tačka u proizvodnji košta. Kritične tačke mogu biti npr. jedno prase manje po krmači godišnje, 1% manja koncepcija, oprasivost, 1 dan duži interval zalučenje – estrus, 0,1 procenat veći indeks prašenja, 1% veći mortalitet u svim kategorijama, 10g manji prirast, 10 g veća konverzija,

Glavni uzroci naše nekonkurentnosti u odnosu na „pritisak svinjskih polutki“ iz uvoza, jeste neefikasnost i mala produktivnost. Pored ovoga, proizvodnja je opterećena velikim investicijama u objekte i opremu, koja ne donosi očekivani proizvodni efekat. Kod nas, proizvodni efekat će biti, onog momenta kada tovlјenik bude poptupno preciziran proizvod. To znači: trorasni ili četvororasni melez, sa konverzijom ispod 2,8 kg, dnevnim prirastom preko 800 g, procentom mesa preko 58%. Trenutno, kod nas je tovlјenik "sve što nije ostavlјeno za priplod". Upravo sva ta grla svojom lošijom tovnom performansom opterećuju samu proizvodnju. Da bi smo dobili jeftinog tovlјenika prvi uslov je da imamo kvalitetnu krmaču. Da napomenem,  kvalitetna krmača nije činjenica, ona je PROCES. Da bi to bila, mora postojati edukovan menadžment.

Na grafikonu imamo prikaz četiri krmače koje imaju različitu efikasnost u periodu 1000 dana. Faktor na koji čovek nema uticaja je period gestacije, koji traje 115 dana i period estrusnog ciklusa koji traje 21 dan. Na sve ostale faktore, od perioda sisanja, koji traje u ovom slučaju od 28 do 30 dana, perioda intervala zalučenje – estrus koji traje u svim slučajevima 5 dana, menadžment može upravlјati. Upravo zbog lošeg menadžmenta krmača broj 3 je ostvarila samo 5 legala za najveću životnu starost, u odnosu na krmaču broj 4, koja je za manju starost ostvarila 6 legala. Kod prve krmače imate manji broj tovlјenika, čiju cenu koštanja opterećuje i hrana koju je krmača pojela.

Slične simulacije mogu da se urade na svim kritičnim tačkama, što je osnovni preduslov da se definišu prioriteti koji moraju da se rešavaju.


Autor: Prof. dr Ivan Radović, Polјoprivredni fakultet, Novi Sad
Izvor: AgroServis

:: Stočarstvo :: Svinjogojstvo – put do profita:<br />KAKO SMANJITI CENU KOŠTANJA TOVNIH SVINJA? ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana