suncokret

Stočarstvo

Stočarstvo Srbije 2015: LOŠA POLITIKA POJELA STOKU

Piše:
Branislav GULAN

Od 1980. godine broj grla svinja smanjio se sa 4,5 miliona na četiri miliona 2000. godine i 3,1 miliona 2013. godine. Smanjio se i broj grla goveda - pre 34 godine, bilo ih je dva miliona, 2000. godine gotovo upola manje. Vođena je pogrešna politika za stočarstvo, a 2013. godine bilo je svega oko 920.000 grla. Poslednjih 15 godina posebno su problematične. Ta pogrešna politika dovela je do toga da se stočarstvo Srbije danas nalazi na niovu 1910. godine!

Stočarstvo Srbije ima značajno mesto u privredi zemlje jer stvara veliku vrednost angažujući prirodne i ljudske resurse. Zastupljeno je u više od 600.000 domaćinstava i predstavlja granu koja učestvuje u formiranju društvenog proizvoda poljoprivrede sa oko 31 odsto. Iako ova delatnost ima šanse da bude značajna privredna grana, broj stoke u poslednjih dve decenije ima stalnu tendenciju opadanja. Istovremeno dok se smanjuje broj grla, opada proizvodnja i potrošnja mesa, ali raste broj klanica pa se danas u zemlji stoka kolje čak na 1.500 mesta! Analize pokazuju da je stočni fond u Srbiji opadao po stopi od 1,5 do tri odsto godišnje. U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što je za  300.000 manje nego 2000. godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000, pa ih danas ima oko 3,1 miliona. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond u Srbiji ima praznih oko 40.000 obora za tov stoke! Istovremeno Srbija od izvoznika mesa postaje njegov uvoznik! Najbolja potvrda takvog stanja je činjenica da je u 2014. godini u Srbiju uvezeno 18.000 tona mesa, 35.000 tona treće kategorije mesa, odnosno svinjskih otpadaka. Pored toga u 2014. godini uvezeno je i 347.957 komada živih tovljenika, ponajviše iz Mađarske i Hrvatske. Samo za uvoz živih tovljenika plaćeno je 48.197.433 evra!

Broj goveda, svinja i ovaca je 2014. povećan, ali farmeri kažu da ih jeftinija konkurencija iz Evropske unije uništava. Cena svinja je bila pala na 100 dinara po kilogramu žive mere, a sad je oko 130 dinara. Prrofit bi omogućila cena tek od 180 dinara. Broj goveda, svinja i ovaca povećan je 2014. godine, što je, kako prenosi portal makroekonomija.org, veliki zaokret jer je u 2013. godini povećan samo broj svinja, i to skromnih 0,2 odsto, dok je bilo manje goveda, ovaca, koza, konja i živine.

Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković, kaže da je broj svinja povećan 2,9 odsto, i to samo u Vojvodini 10,5 odsto. Ovaj podatak upućuje, objašnjava on za Kurir, na mogućnost da su velike kompanije, odnosno farme svinja, povećale broj grla usled rasta izvoza u Rusiju, dok su individualna domaćinstva dodatno smanjila broj grla.
 Ovo govori da bi trebalo sistem subvencija što više preusmeravati u korist stočarstva kako bi se zaštitila domaća proizvodnja od konkurencije iz EU, koja ima ogroman udeo subvencija u ceni proizvodnje, i povećala proizvodnja za izvoz u Rusiju, Tursku, Arabiju i Emirate - savetuje on. Subvencije bi, dodaje, trebalo da dobijaju svi, ne samo registrovana domaćinstva, kako posle liberalizacije uvoza poljoprivredno-prehrambene robe ovde ne bi ostala „spržena zemlja“. Antal Cindel, predsednik Udruženja odgajivača svinja, iz Bajmoka, kaže da slobodan uvoz mesa i svinja i mala otkupna cena uništavaju seljake. Da bismo mogli da povećamo broj svinja, mora da se spreči uvoz i da nam se pomogne subvencijama jer ih dobijaju i stočari u drugim zemljama - navodi on.

RAST BROJA STOKE
VRSTA PROCENAT POVEĆANJA BROJ GRLA
Goveda 0,8 920.000
Svinje 2,9 3.236.000
Ovce 8,2 1.748.110
Koze -2,9 218.603
Živina -3,9 17.167.000
Konji 0 15.606

 Prazne štale u Srbiji 

Od 1980. godine broj grla svinja smanjio se sa 4,5 miliona na četiri miliona 2000. godine i 3,1 miliona 2013. godine. Smanjio se i broj grla goveda - pre 34 godine, bilo ih je dva miliona, 2000. godine gotovo upola manje. Vođena je pogrešna politika za stočarstvo, a 2013. godine bilo je svega oko  920.000 grla. Poslednjih 15 godina posebno su problematične. Ta pogrešna politika dovela je do toga da se stočarstvo Srbije danas nalazi na niovu 1910. godine!

„Od tada ide intenzivan pad koji se meri oko dva do tri odsto na godišnjem nivou. Potpuno je pogrešna politika vođenja u stočarstvu, a znamo da u stočarstvu najsporije ide obrt kapitala, najveća su ulaganja i najduži je period za obnovu”, rekao je Nenad Budimović.

Između pogleda u nebo i očekivanih subvencija, nakupaca i otkupljivača, između zime i nove sezone radova, poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali listom ističu samo da im je važno da ne budu na gubitku.

Srbija od izvoznika mesa postaje njegov uvoznik

Analize pokazuju da je stočni fond u Srbiji opadao po stopi od 1,5 do tri odsto godišnje. U zemlji danas ima oko 920.000 grla goveda, što je za  300.000 manje nego 2000. godine, dok je u proteklih 12 godina broj svinja smanjen za više od 600.000, pa ih danas ima oko 3,1 miliona. Istovremeno dok se smanjuje stočni fond u Srbiji ima praznih oko 40.000 obora za tov stoke! Istovremeno Srbija od izvoznika mesa postaje njegov uvoznik! Najbolja potvrda takvog stanja je činjenica da je u 2014. godini u Srbiju uvezeno 18.000 tona mesa, 35.000 tona treće kategorije mesa, odnosno svinjskih otpadaka. Pored toga u 2014. godini uvezeno je i 347.957 komada živih tovljenika, ponajviše iz Mađarske i Hrvatske. Samo za uvoz živih tovljenika plaćeno je 48.197.433 evra!

I kad su uspešni, iskusni, predani poslu koji rade, zarada im nije zagarantovana. Oni koji su u minulim godinama odlučili da ne uzmu kredite makar i na uštrb razvoja, danas lakše dišu, ističući to kao dobar potez, izbegnutu omču o vratu.

Iako je prošla godina bila loša sa stanovišta klimatskih uslova, ratari su se ipak izvukli. U stočarstvu, međutim, kao da nema isplativog posla, bez obzira na vrstu stoke za koju se uzgajivač opredelio. Nezadovoljni su proizvođači mleka, kao i tovne junadi, sve teži je položaj uzgajivača tovnih pilića i jaja, a odgajivači svinja već duži period poslovično imaju muku sa variranjem cena i nestabilnim tržištem.

Subvencije dobro dođu u svakom obliku, ali one nisu i ne mogu biti pokriće za sistemsku nesigurnost sa kojom se poljoprivrednici stalno suočavaju.

 Varljiva zarada na tovu 

Uzgajivač tovnih svinja iz Bačkog Novog Sela, Mirko Kežić, već petnaestak godina se intenzivno bavi tovom svinja i veoma je uporan u tome. Preneo je gazdinstvo na sina Stevu, koji još upornije i vrednije radi ovaj posao. Stevo Kežić je mlad, raspoložen za rad i opredeljen za poljoprivredu, odnosno uzgoj tovnih svinja. Kapacitet koji poseduje gazdinstvo Kežića je 180 komada tovnih svinja u jednom turnusu, a stvorili su ih sopstvenim sredstvima, bez kredita i bilo kakvih subvencija.

- Nije nimalo lako opstati u ovom poslu, zato moramo mnogo raditi, ali mnogo toga ne zavisi od našeg vrednog rada. Verujem da država može delimično rešiti problem nezaposlenosti mladih, ako im se pomogne da na selu započnu posao za koji imaju dobre preduslove - rekao nam je Mirko Kežić.

U oborima gazdinstva Kežića, zatekli smo oko 80 tovljenika, pošto su neposredno pre našeg dolaska utovarili tridesetak. Imaju i preko pedeset prasića i desetak krmača od kojih je više suprasno. Hranu potrebnu za tov svinja proizvode sami.

,,Godišnje nam je potrebno oko devet vagona hrane, što podrazumeva sve vrste žitarica, kukuruz, soju. Kupujemo premikse, a koncentrate sami proizvodimo. Godišnje utovimo i predamo preko dve stotine tovljenika, a potrebno je za jedan turnus oko četiri meseca, da bi svinje dostigle od 115-120 kilograma. Svinje su nam uvek za prvu klasu", dodao je Stevo Kežić. - Cene su u jednom periodu previsoke, za kratko vreme se dogodi da budu toliko niske da smo u velikom minusu. Upravo sada je taj momenat, cena tovljenika je pala na 115 dinara. Država je sve prepustila tržištu, a ne bi trebala tako. Mora postojati neka kontrola i da se postigne stabilnost tržišta. U periodu kada su cene dobre, pojavi se mnogo proizvođača, dođe čak i do hiperprodukcije u proizvodnji svinja, tada i cena počinje znatno da opada zbog velike ponude i odmah dolazi do značajnog pada i gubitaka. Tada mnogi proizvođači „dižu ruke“ od tova, pošto ne mogu da prate takve oscilacije cena. Mi smo već navikli na to i izdržavamo samo zbog činjenice da sami proizvodimo hranu, a nestabilnost cena i tržišta ne dozvoljava razvoj malih gazdinstava, već smo večito u nekom grču.

U Bačkom Novom Selu, još je desetak registrovanih odgajivača tovnih svinja, od kojih svaki poseduje kapacitete od oko 100-120 tovljenika. Svinje predaju zemljoradničkoj zadruzi „Nizine“ iz Plavne, koja je praktično posrednik između odgajivača i klaničara.

,,Ne možemo dobiti gotovo nikada subvencije koje iznose 1000 dinara po grlu, zbog proste činjenice, što ne možemo direktno da predajemo svinje klanici. Obično predajemo 20-30 komada, a to nije dovoljno za pun kamion, pošto je potrebno u jednoj turi 50 komada. Upravo je to razlog, pošto za dobijanje subvencija traže direktan ulaz u klanicu, bez posrednika, a nama je posrednik zadruga", dodao je Stevo Kežić.

U pitanju je i slaba organizovanost odgajivača svinja u Bačkom Novom Selu, a kao razlog naveden je i odnos klaničara prema proizvođačima.

,,Posedujemo uredna zdravstvena uverenja o predaji stoke od nadležne veterinarske inspekcije, ali ako prilikom predaje, na nekom grlu ne može da se očita broj sa ušne markice, odbijaju nam kao da ga nema, bez obzira što su grla uredno pregledana i posedujemo uredne potvrde o veterinarskom pregledu. Imamo registrovano gazdinstvo, u sistemu smo PDV-a i možemo isporučivati račune klanicama, ali to ne mogu baš svi i tu se pojavljuje problem oko direktnog ulaska u klaonicu naših tovljenika", objašnjava Mirko Kežić...

Slobodan Ilić iz sela Majura kod Šapca sada hrani 48 krava, ali mogao bi mnogo više. Seća se drugačije slike svog sela.

„U mom selu nije bilo kuće u kojoj nije bilo najmanje jedne ili dve krave. Pa je normalno da ja u celom selu, koje ima 15.000 stanovnika, imam najviše krava, onoliko koliko je nekada imala cela ulica?”, pita se Slobodan Ilić.

Vlada Srbije, ne prvi put, najavljuje poljoprivredni zaokret - sprema paket mera kojima bi pomogla najpre mala gazdinstva da ojačaju. Savetnik predsednika Vlade Srbije Dragan Glamočić, najavljuje da će oni koji raspolažu stočnim fondom imati prednost prilikom zakupa zemljišta. „Tako ćemo i onima postojećim omogućiti da dođu u posed državnog zemljišta mnogo lakše nego do sada, a takođe ćemo omogućiti i onima koji budu širili stočarsku proizvodnju da naredne godine mogu dobiti više i više zemljišta, obećava Glamočić. 

Na početku 2014. godine stočari su očekivali oporavak stočarstva jer su bile i nešto povoljnije cene. Međutim, očekivanja su opet izneverena pa su očekivane cene iz priložene tabele na početku 2015. godine bile prepolovljene. Tada je samo u Mačvi bio višak od 50.000 tovljenika. U jednom trenutku, na početku 2015. godine, zadovoljan je bio onaj ko je imao kupca (105-100 dinara po kilogramu žive mere). Jer, to mu je smanjivalo troškove dalje ishrane stoke. Sve je podsećalo na 2007. godinu, a seljak Dragan Stankovi kaže da je ovo bila još tea situacija nego 2007. godine. Jer, tada su nakupci imali više paa nego danas... Ispada da su oni spasavali stočare!

Imali smo projekte da u Srbiji tovimo i 14 miliona svinja, navodi profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik reprocentra za svinje dr Vitomir Vidović. Projekti su ostali u fiokama, a iz podataka se vidi da imamo sve manje stoke, raste nam uvoz i od nekadašnjeg izvoznika hrane postajemo uvoznici. Imam sopstveni reprocentar, učestvujem u njihovoj gradnji u svim zemljama bivše SFRJ, ali ih ne gradimo u Srbiji. Kada nemamo reprocentre ne možemo ni da imamo svinja u oborima!

(Nastaviće se...)
Autor je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti

:: Stočarstvo :: Stočarstvo Srbije 2015: LOŠA POLITIKA POJELA STOKU ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana