suncokret

Vinogradarstvo

VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (5)

Prof. dr Nada Korać
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

IZBOR SORTI VINOVE LOZE

Za ekonomičnu i kvalitetnu proizvodnju grožđa i vina SORTA je od presudnog značaja. Danas se u proizvodnji nalazi oko 2.000 različitih sorti vinove loze te nije lako napraviti pravi izbor.

Pored dobrog poznavanja bioloških i proizvodnih osobina sorti, neophodno je pratiti zahteve i ukus potrošača i mogućnost plasmana proizvoda na tržištu. Potrošači vina teško menjaju navike i najčešće se vezuju za ime sorte (šardone, sovinjon), tako da se nove vinske sorte, bez obzira na kvalitet, teško prihvataju i uključuju u sortiment. Sasvim je drugačija situacija sa novim stonim sortama. Grožđe se kupuje "očima" pa je dovoljno da nove sorte imaju što privlačnije grozdove i bobice (Cindrić i sar. 2000).

U poslednje vreme raste interesovanje potrošača i proizvođača za obojenim vinima i gajenjem crnih vinskih sorti. Stone sorte su u Srbiji zastupljene samo na oko 5% od ukupnih vinogradarskih površina. Nema većih zasada niti komercijalne proizvodnje stonog grožđa. Najviše se gaji muskat hamburg (90%) a prisutne su i ostale sorte: kardinal, šasla bela i crvena, afuz-ali, italija, beogradska rana, demir kapija i mnoge druge. (Cindrić i sar. 2000).

Ministarstvo za poljoprivredu Republike Srbije podstiče razvoj vinogradarstva, naročito u individualnom sektoru, subvencijama i povoljnim uslovima kreditiranja. U novim zasadima zastupljeni su uglavnom najbolji klonovi kvalitetnih belih i crnih vinskih sorti (rajnski rizling, šardone, kaberne sovinjon, merlo). Takođe se čine napori da se u sortiment vrate i neke stare autohtone sorte. Prethodno je neophodno uraditi klonsku selekciju ovih sorti, formirati matične zasade i proizvesti domaći kvalitetan sadni materijal.

Od kvalitetnih belih i crnih vinskih sorti, za gajenje na manjim ili većim površinama mogu se preporučiti sledeće Vitis vinifera sorte.

Gajene bele vinske sorte

Rajnski rizling. Vrlo stara sorta poreklom iz Nemačke, gde se vekovima gaji u dolinama reka Rajne i Mozela. U Srbiji se poslednjih nekoliko godina gaje introdukovani, kvalitetni klonovi ove sorte (239 Gm, R2). Zbog velike bujnosti i osetljivosti na sivu plesan grožđa, posebnu pažnju treba posvetiti zelenim operacijama (uklanjanje suvišnih lastara, zalamanje, uklanjanje zaperaka) i zaštiti. U dobrim godinama može formirati plemenitu plesan na grožđu.


Rajnski rizling klon R2 (N. Korać)

Sazreva u III epohi, nešto pre rizlinga italijanskog. Reže se na lukove. odlikuje se visokim stepenom otpornosti prema mrazevima, tokom cele zime. Daje visokokvalitetna vina sa izraženim kiselinama i specifičnom aromom.

Traminac crveni. Sorta je dobila ime po mestu Tramin u Južnom Tirolu (severna Italija). Najviše se gaji u srednjoj i zapadnoj Evropi, blizu severne granice gajenja vinove loze. Svuda je visoko cene. U poslednjih par decenija u Srbiji je prisutna tendencija smanjenja površina, a njegovo mesto zauzimaju sorte rajnski rizling i šardone.
Srednjeg je perioda sazrevanja. I u lošim godinama nakuplja 18-20% šećera, a najčešće znatno preko 20%. Ima dobru otpornost prema niskim temperaturama. Vino ove sorte je vrlo karakteristično, izrazito aromatično, najčešće sa niskim kiselinama. Baš zbog ove osobine mora se voditi računa o vremenu berbe jer ukoliko se zakasni, kiseline jako opadnu i dobija se visokoalkoholizovano, neharmonično vino žute boje. Posebno je cenjena varijacija ove sorte - mirisavi traminac i njegovi klonovi (R 1, VCR 6).
    
Sovinjon. Najviše se gaji u Francuskoj, gde u rejonu Sotern sa sortama semijon i muskadel daje čuvena desertna vina. U Srbiji se gaji na manjim površinama. Čokot je vrlo bujan i formira veliku zelenu masu. Sve zelene operacije se moraju uraditi pedantno i na vreme kako ne bi došlo do poremećaja vegetativno-generativne ravnoteže i smanjenja prinosa tokom eksploatacije.

Sovinjon (P. Cindrić)

Sazreva u II epohi. Ima relativno dobru otpornost na niske temperature, ali znatno slabiju nego rajnski rizling. Osetljiva je na sivu plesan grožđa. Vino je vrlo karakteristične, pikantno ljutkaste arome koja podseća na jednu vrstu zelene trave (Solanum nigrum, pomoćnica), harmonično je, puno, bogato i uvek visokokvalitetno. Za ovu sortu se u Francuskoj kaže da je "vino kraljeva i kralj vina".

Šardone. Ovo je jedna od najpopularnijih belih vinskih sorti u svetu koja se uspešno gaji u vrlo različitim klimatskim uslovima. Najviše se gaji u Francuskoj u Šampanji, a zatim u SAD u Kaliforniji, Australiji i velikom broju drugih zemalja. U našoj zemlji se tek u poslednjoj deceniji intenzivnije podižu vinogradi sa klonovima ove sorte (klonovi: 76, 548, Bb 54/1, SMA 127 i dr.).

Šardone klon 75 (P. Cindrić)

Sazreva u II epohi, dobro nakuplja šećer, otporna je na niske temperature, ali je osetljiva na sivu plesan grožđa. Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, vrlo često sa malo neprevrelog šećera. Po kvalitetu vina ova sorta često nadmašuje burgundac beli.

Burgundac beli (Pinot blanc) je poreklom iz Francuske i gaji se u većini zapadno evropskih zemalja. U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina gaje introdukovani klonovi ove sorte (Pinot bianco 54/1, 55/1, VCR 5, VCR 7, Fr 74 i dr.). Grožđe sazreva u II epohi. Sorta je otporna na mrazeve, ali je vrlo osetljiva na sivu trulež grožđa. Vino ove sorte je harmonično, elegantno, sa izraženim ali finim kiselinama. U praksi dugo nisu pravljene razlike između ove sorte i šardonea i često su gajene u mešavini. Determinacija sorte se može najlakše izvršiti na osnovu lista. List šardonea ima otvoren drškin urez, oivičen nervima, a list belog burgundca ima zatvoren tip drškinog ureza sa parenhimom iza nerava.

List šardonea i list burgundca belog (N. Korać)

Neoplanta je stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukrštanja smederevke i traminca. Autor je D. Milisavljević. Priznata je 1970. godine, zajedno sa župljankom i sirmiumom. Ime je dobila po latinskom nazivu grada Novog Sada. Najviše se proširila u fruškogorskom vinogorju. Grožđe sazreva u II epohi. Po rodnosti neoplanta nadmašuje Traminac. Veoma je osetljiva na niske temperature, na sivu plesan i na pepelnicu. Zahteva dugu rezidbu.


Neoplanta (P. Cindrić)

Bujnog je rasta i razvija mnogo zaperaka. Sklona je formiranju gustog špalira, a kao posledica toga, slabije se oplodi. Zahteva redovno i uredno izvođenje svih zelenih operacija. Vino ima intenzivan miris, sličan muskatu. Puno je, sa visokim sadržajem alkohola, ili sa zaostalim neprevrelim šećerom. Pogodna je za proizvodnju specijalnih desertnih muskatnih vina. Čak i rakija komovica ispečena od neoplante ima karakterističan miris.

Tamjanika. U svetu je ova sorta poznata pod različitim nazivima: Muscat blanc, Muscat de Frontignan, Muscat de Lunel, Gelber Muskateller, Muskateller i dr. Ovo je jedna je od najstarijih i najpoznatijih muskatnih sorti na svetu. Još rimski pisci su je spominjali u svojim delima. U Mađarskoj se gaji u tokajskom vinogorju, gde zajedno sa furmintom i lipovinom daje čuvena tokajska desertna vina. U Srbiji je od davnina prisutna u sortimentu, a u poslednjih nekoliko godina se propagira kao autohtona sorta. Sazreva početkom III epohe, dobro nakuplja šećer i daje srednje prinose. Osetljiva je na niske temperature i na sivu plesan. Vino je finog muskatnog mirisa. Pored bele postoji i crni varijetet tamjanike.

Rizling italijanski (graševina, grašac). Od belih vinskih sorti rizling italijanski dominira u domaćem sortimentu, naročito u Vojvodini. Odlikuje se redovnom i dobrom rodnošću, sposobnošću samoregulacije vegetativno generativnog potencijala i relativno dobrom otpornošću na mrazeve. Daje harmonična, pitka, kvalitetna vina. Zbog poznog sazrevanja i variranja kvaliteta grožđa i vina, izvršena je klonska selekcija ove sorte u Sremskim Karlovcima. Priznata su tri klona: SK 13, SK 54 i SK 61 (Cindrić, 2000). U proizvodnji je najbolje rezultate pokazao klon SK 54, koji redovno nakuplja preko 20% šećera, obilno rađa i daje pitka, harmonična vina sa finim voćnim kiselinama.

Rizling italijanski klon SK 54 (P. Cindrić)

Župljanka. Sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, dr D. Milisavljevića. Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukrštanja prokupca i crnog burgundca. Priznata je 1970. godine. Najviše se gaji na Fruškoj gori ali i ostalim vinogorjima u Srbiji. Sazreva na početku III epohe. Daje visoke i redovne prinose. Otpornost prema niskim temperaturama je osrednja. Otporna je na sivu plesan, a vrlo osetljiva na peronosporu i oidium. Dobro nakuplja šećer i uz to ima visok sadržaj kiselina (9–12 g/l). Po sastavu kiselina župljanka je specifična jer sadrži više jabučne nego vinske kiseline. Vino je žuto - zelene boje, osvežavajuće, puno, sa čistim, prijatnim vinskim bukeom. Po kvalitetu vina obično malo zaostaje za rizlingom italijanskim. Kada je u pitanju vino župljanke, tehnolozi moraju voditi posebnu brigu o jabučnoj kiselini. Ako dođe do jabučno-mlečne fermentacije, kiselost vina se drastično smanji, te ono postane neharmonično.

Slankamenka crvena (plovdina). Vrlo stara balkanska sorta. Na većim površinama gaji se u Bugarskoj, Turskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj. U Vojvodini se više gaji crvena slankamenka a u centralnoj Srbiji varijetet sa tamnijom bojom pokožice, takozvana crna plovdina. Sazreva u II epohi, daje redovne i vrlo visoke prinose ali sa malim sadržajem šećera i kiselina u širi. Jedna je od najrodnijih vinskih sorti. Treba je rezati kratko. Tokom kišnih jeseni mnogo strada od sive plesni. Osetljiva je na mrazeve. Vino je pitko, tanko, sa niskim sadržajem alkohola i kiselina, obično žute boje, vrlo često sa blagom crvenkastom nijansom, posebno kada je u pitanju varijetet sa crnim bobicama. Neutralnog je ukusa, siromašno na mirisu, tanko, jednostavno. Zbog niskog sadržaja alkohola i kiselina, vino se teško čuva. Na domaćem tržištu ova sorta daje najveći deo sirovine za bela stona vina. Grožđe je prijatno za jelo, pa se često koristi i kao stono. Slabe je transportabilnosti, bobice se krune, tako da se može koristiti samo na lokalnim tržištima. Neophodno je izvršiti klonsku selekciju ove sorte.
           
Sila. Stvorena je ukrštanjem kevidinke i šardonea. Priznata je 1988. godine. Autori su S. Lazić, V. Kovač i P. Cindrić. Dobila je ime po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića. Gaji se u fruškogorskom vinogorju. Daje visoke prinose.


Sila (N. Korać)

Vrlo je otporna na botritis, ali po otpornosti prema niskim temperaturama zaostaje za rizlingom italijanskim. Ovu osobinu, kao i kasno sazrevanje, treba imati u vidu pri izboru terena za sadnju vinograda. U odnosu na rizling italijanski nakuplja nešto manje šećera i ima niže kiseline. Vino sile je lako, prijatnog ukusa, harmonično, sa diskretnom, prijatnom aromom šardonea. Perspektivna je sorta.

:: Vinogradarstvo :: VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (5) ::