suncokret

Vinogradarstvo

VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (6)

Prof. dr Nada Korać
Poljoprivredni fakultet Novi Sad
Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,
hortikulturu i pejzažnu arhitekturu

 

GAJENE CRNE VINSKE SORTE

Burgundac crni (Pinot noir) je stara francuska sorta iz Burgundije. Zajedno sa šardoneom i drugim sortama prerađuje se u čuveni francuski šampanjac. U Srbiji se nešto više gaji poslednjih godina (klonovi: Pinot nero VCR 18, VCR 20, kl. 115, 667,777 i dr.). Srednjeg je perioda zrenja, srednje rodnosti, otporna na mrazeve, ali osetljiva na sivu trulež grožđa. Vino je visokokvalitetno, lepe, rubincrvene boje, harmonično, baršunasto.


Burgundac crni (N. Korać)

Kaberne sovinjon. Poreklom je iz čuvenog bordovskog vinogorja u zapadnoj Francuskoj. Nedavno je na bazi analiza DNK, ustanovljeno da je ova sorta nastala iz ukrštanja Cabernet franc x Sauvignon blanc (Bowers; Meredith, 1997). Uspešno se gaji u velikom broju vinogradarskih zemalja na više kontinenata i svuda daje vina najvišeg kvaliteta. Na manjim površinama se gaji po celoj Srbiji (klonovi: 685; R 5; VCR 19; ISV 117; E 153 i dr.). Grožđe sazreva pozno. Sorta je vrlo otporna na mrazeve i na sivu trulež. Vina su visokog kvaliteta, vrlo karakterističnog, pikantnog mirisa koji podseća na šumsku ljubičicu, intenzivno crvene boje, harmoničnog ukusa. Na tržište dolaze tek nakon odležavanja 2–3 godine u drvenim buradima. Mlada vina su gruba, sirova.


Kaberne sovinjon (P. Cindrić)

Merlo je poreklom iz Francuske, iz bordovskog vinogorja, isto kao i kaberne sovinjon. Gaji se uspešno u velikom broju zemalja na više kontinenata. U Srbiji se gaji u svim rejonima. U okolini Čoke se uspešno gaji više od 50 godina. Klonovi ove sorte su odlične rodnosti. Grožđe sazreva pozno. Merlo je manje otporan na mrazeve od kaberne sovinjona. Vino je redovno visokog kvaliteta, sa karakterističnom sortnom aromom.


Merlo (N. Korać)

Frankovka. Primarni naziv sorte je limberger. Najviše se gaji u Austriji, Nemačkoj, Slovačkoj, Mađarskoj. U Srbiji je ova sorta mnogo više gajena u prošlosti, naročito na Fruškoj gori. To je bila osnovna sorta za spravljanje bermeta. Danas je vinogradari ponovo vraćaju u sortiment. Klonska selekcija ove sorte je urađena u Mađarskoj i Austriji (klonovi: B-3-1; Kt-1; M6/44). Srednjeg je perioda sazrevanja, dobre rodnosti. Otporna je na sivu trulež grožđa i srednje otporna na mrazeve. Vino je prijatnog mirisa, svetlorubincrvene boje, sa izraženim kiselinama. U hladnim godinama boja vina je slabija, te je treba malo pojačavati. Perspektivna sorta.


Frankovka (P. Cindrić)

Portugizac je najverovatnije poreklom iz Portugala. Na većim površinama se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj. U našoj zemlji je ima vrlo malo u starim zasadima. U prošlosti se gajila mnogo više, naročito u Vojvodini. Daje visoke prinose i redovno rađa. Srednje je otpornosti prema niskim temperaturama. Osetljiva je na sivu plesan grožđa i vrlo osetljiva na oidium. Vrlo rano sazreva. Može se koristiti i za jelo u svežem stanju. Zbog malog sadržaja šećera i kiselina u širi, grožđe deluje slatko. Za vino se bere početkom septembra. Vino je svetlocrvene boje, sa nižim sadržajem kiselina. Po kvalitetu redovno zaostaje za vinima merloa i frankovke.


Portugizac (P. Cindrić)

Prokupac (rskavac) je autohtona balkanska sorta. Od davnina se gaji u Srbiji i verovatno će i u budućnosti biti jedna od osnovnih sorti koja daje kvantitet grožđa za različite namene. Na Oglednom polju „Radmilovac“ izvršena je klonska selekcija ove sorte. Velike je rodnosti i sazreva pozno. Otporan je na sivu trulež grožđa, a osetljiv na mrazeve. Nakuplja osrednje količine šećera. Kada dobro sazri, daje harmonična, pitka, svetlocrvena vina neutralnog mirisa. Obično se intenzitet boje pojačava uz pomoć bojadisera. U poslednje vreme koristi se za proizvodnju vina tipa roze ili ružice.


Prokupac (P. Cindrić)

Probus. Dobijena je ukrštanjem skadarke i kaberne sovinjona u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima. Priznata je 1983. godine. Autori sorte su: D. Milisavljević, S. Lazić i V. Kovač. Ime je dobila po rimskom caru (Markus Aurelius Probus), koji je u III veku naše ere obnovio vinogradarstvo na Fruškoj gori. Grožđe sazreva u III epohi. Tokom kišnih jeseni lako truli. Na niske temperature je prilično osetljiva. Solidne je rodnosti. Treba je rezati dugačko. Vino Probusa je karakterističnog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, harmoničnog ukusa, bogato. Perspektivna je sorta za visokokvalitetna crvena vina.


Probus (P. Cindrić)

:: Vinogradarstvo :: VINOGRADARSTVO NA MALIM POVRŠINAMA (6) ::
Copyright © EUROMEDIA PLAN - Sremska Mitrovica 2017. - Sva prava zadržana