suncokret

Voćarstvo

PODIZANJE ZASADA

Prof. dr Zoran Keserović,
Poljoprivredni fakultet Novi Sad

Savremene zasade treba podizati samo na zemljištima koja su prethodno privedena kulturi. Potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, dugogodišnjeg korova, raznih žila i da se obavi ravnanje terena kako bi se olakšala obrada zemljišta i sprečilo zadržavanje vode u depresijama. Preporučuje se da se na takvom zemljištu 2-3 godine gaje, ako je to moguće, pretežno leguminozne biljke. Na parcelama na kojima želi da se podigne voćnjak, godinu dana pred sadnju mogu da se gaje ratarske kulture koje ranije stižu, kako bi se zasejale neke leguminozne biljke, koje brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja.


majući u vidu da su voćke dugogodišnje kulture, greške učinjene pri podizanju zasada se kasnije teško otklanjaju i uz velike materijalne troškove. Zato se pri podizanju, pogotovo savremenih intenzivnih zasada, mora obratiti pažnja na sve činioce koji direktno ili indirektno utiču na rast i rodnost voćaka.

Pre nego što se pristupi zasnivanju voćnjaka moraju da se prouče prirodni uslovi sredine i neki ekonomski pokazatelji. Od prirodnih uslova sredine posebno treba obratiti pažnju na zemljište, klimu i položaj zemljišta na kojem će biti podignut voćnjak, a od ekonomskih pokazatelja na blizinu saobraćajnica, tržište i mogućnost plasiranja planirane proizvodnje. To su osnovni preduslovi za dobar izbor voćne vrste i strukture sortimenta.

Savremene zasade treba podizati samo na zemljištima koja su prethodno privedena kulturi. Potrebno je da se zemljište prvo očisti od šiblja, dugogodišnjeg ko- rova, raznih žila i da se obavi ravnanje terena kako bi se olakšala obrada zemljišta i sprečilo zadržavanje vode u depresijama. Preporučuje se da se na takvom zemljištu 2-3 godine gaje, ako je to moguće, pretežno leguminozne biljke. Na parcelama na kojima želi da se podigne voćnjak, godinu dana pred sadnju mogu da se gaje ratarske kulture koje ranije stižu, kako bi se zasejale neke leguminozne biljke, koje brzo rastu i mogu biti zaorane prilikom rigolovanja.

 Priprema zemljišta za sadnju 

Popravka zemljišta
Pre pristupanja mehaničkoj obradi zemljišta, treba uraditi fizičku i hemijsku analizu zemljišta. Hemijskom analizom utvrđuju se osnovna svojstva zemljišta, a to su sadržaj humusa, lakopristupačnog kalijuma i fosfora, sadržaj ukupnog azota, sadržaj kreča i kiselost zemljišta. Utvrđeno je da za savremenu intenzivnu voćarsku proizvodnju zemljište treba da ima 50-70% ukupne gline, najmanje 3% humusa, 15 mg lakopristupačnog fosfora i 25 mg kalijuma u 100 g, najviše 6-8% ukupnog kalcijum-karbonata; kiselost zemljišta treba da se kreće u granicama pH 5-7 u KCl. Ukoliko ovi uslovi nisu ostvareni onda mora da se pristupi popravci ili agromeliorativnom đubrenju voćaka.

U slučaju niskog sadržaja humusa u zemljištu, treba zaorati odgovarajuću količinu stajnjaka. Za povećanje humusa od 0,1% u sloju zemljišta od 40 cm potrebno je rasturiti 2-3 vagona stajnjaka po hektaru. U nedostatku stajnjaka može da se koristi organski briketi ili zelenišno đubrenje. Za povećanje sadržaja lakopristupačnog kalijuma i fosfora za 1 rng u 100 g suvog zemljišta potrebno je dodati 60 kg po hektaru čistog fosfora i kalijuma. Ako se pri meliorativnoj popravci zemljišta unese i stajnjak onda količinu mineralnih đubriva treba smanjiti za 10-30%. Ukoliko su zemljišta kisele reakcije, treba obaviti kalcifikaciju, a ako zemljišta sadrže više kreča onda zakišeljavanje zemljišta. Za kalcifikaciju se koristi najčešće mleveni krečnjak (kalcijum karbonat CaCO3), a može i negašeni i gašeni kreč.

Mehanička obrada zemljišta
Kada se obavi rasturanje organskih i mineralnih đubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. Cilj ove mere jeste da se na što većoj dubini zemljište rastrese kako bi se uspostavio povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim u čitavoj zoni korenovog sistema. Dubina rigolovanja se obično kreće od 40 do 70 cm. Ono se obavlja rigoler plugovima. Ukoliko je oranični sloj plitak, preporučuje se obrada oranjem do 30 cm, a zatim podrivanje cele površine na dubini od 60 do 70 cm. Ukoliko se ne poseduju plugovi za rigolovanje, onda treba koristiti jednobrazni plug i obaviti što dublje oranje. Ne treba rigolovati previše vlažno ili suvo zemljište, nego najbolje umereno vlažno. Ako su tereni pod većim nagibom onda se mora pristupiti pravljenju terasa, ili obaviti rigolovanje u pravcu redova širine 2-3 m. Rigolovanje je najbolje obaviti u avgustu ili septembru, mada ako je lepo vreme moguće je to uraditi i u oktobru sve do početka novembra. Posle rigolovanja zemljište treba ostaviti 1-2 meseca da se lagano slegne. Po sleganju zemljišta, ako se sadnja obavlja ujesen, treba obaviti finu pripremu zemljišta. Ako je sadnja u proleće, tada se fina priprema obavlja u toku februara ili početkom marta. Izrigolovana površina prvo se priprema teškim tanjiračama, a neposredno pred sadnju se prolazi setvospremačom ili drljačama.

 Organizacija zemljišne površine 

Uređenje površine za podizanje voćnjaka podrazumeva određivanje veličine parcela, putne mreže, pravca pružanja redova i rasporeda sorti na plantaži. Ako se planira proizvodnja na većoj površini, a u poslednje vreme poljoprivredni proizvođači se sve više odlučuju na takve korake, onda parcele ne bi trebalo da budu duže 230 m i šire od 300 m. Glavni putevi treba da budu široki 11-12 m, putevi između tabli kao i sporedni oko ograde 8-10 m i na kraju table oko 11 m. Veličina tabli po sortama je najbolje da bude 4-5 ha.

Za podizanje vetrozaštitnih pojaseva preporučuju se kajsija i orah. Pre zasnivanja zasada prave se izvodi za vodu i instalira sistem za navodnjavanje. Kada je obavljena gruba organizacija zemljišne površine, pristupa se postavljanju protivgradnog sistema. Ukoliko je reč o velikoj površini, onda se svaka tabla posebno razmerava, vodeći računa da se redovi u parcelama poklapaju. Optimalna orijentacija redova jeste sever - jug, međutim ponekad je teško ispoštovati ovaj zahtev zbog same orijentacije parcele, pa se redovi mogu postaviti, na primer, u pravcu severoistok - jugozapad.

 Postavljanje ograde 

Ograda oko parcele na kojoj će se podizati zasad treba da se postavi pre početka sadnje voćaka. Ograđivanje se obavlja stubovima od prenapregnutog betona, pletenom i bodljikavom žicom. Stubovi se postavljaju na rastojanju od 3 m. Treba da su ukupne visine 2,5 m, s tim da se u zemlju ukopavaju 0,5 m, a iznad površine zemlje ostaje 2 m. Pletena žica kojom treba da se ogradi površina treba da bude visine 1,5 m s otvorima 5 x 5 cm i promera 2,2 mm. Pletena žica se stavlja u brazdicu zemlje dubine 5 cm. Iznad pletene žice postavlja se dva reda bodljikave žice na rastojanju 0,25 cm. Kada se ograda postavi, jednobraznim plugom se zagrne zemljom sa obe strane.

 Postavljanje stubova i protivgradnih mreža 

Za stabla jabuke koja se gaje na slabo bujnim ili izrazito kržljavim podlogama, kao što je M 9, naslon je obavezan. Obično se za naslon koriste metalni, betonski ili drveni stubovi (obično borovi). Betonski stubovi koji se postavljaju u unutrašnjosti redova, debljine su 7 x 8 cm, a visine 4,5 m (slika 10). Postavljaju se na rastojanju od 8-10 m (slika 11). Debljina spoljašnjih stubova je veća i iznosi 8 x 12 cm. Pocinkovana žica promera 3,0 mm se raspoređuje na sledećim rastojanjima od zemlje: 60 cm, 125 cm i ostala tri reda na 65 cm jedan od drugog (slika 12). Mogu da se koriste i drveni borovi impregnirani stubovi ili kombinacija da spoljašnji budu drveni, a unutrašnji betonski. Konstrukciju za protivgradnu zaštitu čine još i mreže, žica, ankeri, kape i plakete, koji svi zajedno treba da osiguraju stabilnost i trajnost konstrukcije. U našim zasadima jabuke, koriste se crne protivgradne mreže, kod kojih otvori treba da budu ne veći od 3 x 8 mm, a debljina ne sme biti manja od 0,3 mm. Kvalitetne mreže mogu da nadžive zasad jabuke.


Posle postavljanja stubova, stavljanja ankera i sajli i zatezanja prvog reda žice pristupa se obeležavanju mesta za sadnju. To može da se radi markiranjem na žici crvenom farbom ili kanapom na rastojanju koje je predviđeno za odgovarajuću sortu.

Preuzeto iz udžbenika: "Integralna proizvodnja jabuke"

:: Voćarstvo :: PODIZANJE ZASADA ::