suncokret

Zadrugarstvo

ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (5)
Đorđe Bugarin, Danilo Tomić, Branislav Gulan
 
V NEKA VAŽNA PITANJA I ODGOVORI U VEZI SA ZADRUGAMA

Pitanje 1
Ako u selu već postoji zadruga, da li treba podneti zahtev za članstvo u toj zadruzi ili treba osnovati novu zadrugu?

Odgovor:

Ako u vašem ili susednom selu postoji zadruga koja uspešno posluje i ostvaruje dobru saradnju sa zemljoradnicima - u njoj podnesite zahtev za članstvo. Kada postanete član, učestvovaćete u radu organa zadruge (u prvo vreme u Skupštini zadruge).

Uključite se aktivno i insistirajte na primeni zadružnih principa. Ako vaš zahtev bude odbijen ili na njega ne dobijete odgovor u primerenom roku (prva sednica Skupštine te zadruge), pokrenite inicijativu za osnivanje nove zadruge.

Ako u vašem okruženju postoji zadruga koja ima zadružnu imovinu, a zadruga loše radi ili njome upravljaju samo zaposleni radnici - procenite da li pristupanjem takvoj zadruzi možete nešto da promenite na bolje. Ako procenite da možete (zajedno sa ostalim domaćinima), zajedno podnesite zahtev za članstvo i menjajte zadrugu iznutra. Ako procenite da, svojim učlanjenjem u takvu zadrugu, ne možete popraviti stanje, jer vas ima malo u odnosu na broj onih koji sada upravljaju tom zadrugom ili je zadruga u dužničkim problemima, pustite ih neka idu putem kojim su krenuli i osnujte novu (svoju) zadrugu.

Pitanje 2
Ko su "prirodni", a ko su "neprirodni" članovi zadruge?

Odgovor:

Sve češće se postavlja pitanje ko u zadruzi treba da ostvaruje članstvo? Zakon o zadrugama je dosta jasan, iako su tumačenja u praksi različita.

Zadruga treba da postoji ako je to interes njenih zadrugara, a to znači da oni koji svoje poslovanje ostvaruju putem zadruge treba da budu članovi zadruge.

Zaposleni u zadruzi (knjigovođe, magacioneri, ili drugi zaposleni radnici, uključujući i direktora) angažovani su po Zakonu o radu, a ne po Zakonu o zadrugama i nije im mesto u članstvu zadruge. Ne može se tumačiti da oni "koriste zemljište po drugom osnovu", jer je to zemljište nastalo aktivnostima ranijih generacija zadrugara (zadružna svojina).

Izuzetno, ako neko od zaposlenih radnika zadruge ima gazdinstvo i ostvaruje poslovni odnos sa zadrugom, tada, pod istim uslovima koji važe za osnivače i one koji ispunjavaju uslov za članstvo, on može postati član zadruge, odnosno steći status zadrugara. Nažalost, poznati su slučajevi da radnik zadruge (zaposlen po Zakonu o radu) ima status zadrugara (po iskrivljenom tumačenju Zakona o zadrugama), upravlja zadrugom, ima svoje poljoprivredno zemljište, ne ugovara proizvodnju i ne obezbeđuje repromaterijal preko zadruge u kojoj je zaposlen, a prodaje svoje proizvode mimo zadruge i, da zlo bude veće, smatra da ima pravo na raspodelu dobiti u zadruzi.

Zbog činjenice da u većini naših "starih" zadruga radnici imaju status zadrugara, u drugi plan je potisnuto pravo zemljoradnika da upravljaju tim zadrugama. Kao odgovor na takvo stanje nameće se činjenica da se zemljoradnici sve više udaljavaju od takvih zadruga, odlazeći kod drugih da bi rešili svoje probleme u proizvodnji, nabavci ili prodaji, ili pak sami osnivaju nove zadruge. To presudno utiče na loše poslovanje zadruga kojima upravljaju zaposleni radnici.

Pri osnivanju nekih "novih" zadruga nosioci inicijative su često pojedinci koji nemaju osećaj za zadrugarstvo kao pokret, ne poznaju zadružne principe, ali znaju šta hoće. Oni koriste mogućnost da sa svojom i još devet ličnih karata osnuju zadrugu u kojo) su oni gazde. To je u stvari preduzeće koje se koristi lažnim imenom zadruge. Zato pravi domaćini treba dobro da vode računa na šta pristaju kod osnivanja "nove" zadruge.

Osnovno pravilo je da dogovor oko osnivanja zadruge pravite samo sa sebi ravnima i to kada svi slično ili isto mislite i osećate, a ne kada vas neko na to nagovori.

U tim činjenicama i pojavama leži i odgovor o "prirodnim" i "neprirodnim" članovima zadruge.

Pitanje 3
Kako da zadruga bude uredna i napredna?

Odgovor
:
Da bi zadruga bila uredna mora da vodi poslovne knjige i posluje preko računa otvorenog u poslovnoj banci. Zadruga mora da vodi evidenciju o svojim zadrugarima (zadružnu knjigu) i evidenciju o poslovanju koje ima sa svojim zadrugarima i kooperantima (ako posluje sa kooperantima).

Knjigovodstveni poslovi se poveravaju licima koja su za to kvalifikovana. Kad poveravate te poslove vodite računa i tražite da se knjiženja obavljaju po pravilima koja važe za zadružne organizacije, iako će vam računovođe reći da to nije zakonska obaveza, pa će knjiženje poslovanja zadruge sa članovima obavljati na isti način kao i knjiženje sa onima koji nisu članovi. Razdvajanje knjiženja je važno i zbog utvrđivanja obima poslovanja zadruge sa zadrugarima jer je to osnov za raspodelu dobiti, ali i osnov za ocenu koliko su pojedini zadrugari verni zadruzi, odnosno koliko posluju sa svojom zadrugom. Na kontu na kome se knjiži kapital zadruge obavezno tražite da se analitički knjiže vaši udeli na ime svakog zadrugara, člana zadruge, i da se o tome (po godišnjem računu) obaveštavaju svi članovi zadruge, kao i da se svake godine nivo vaših udela ažurira u Agenciji za privredne registre.

Ako zadruga u toku godine prima nove zadrugare ili isključuje stare (zbog razloga utvrđenih zadružnim pravilima), obavezno tražite da se ta promena upiše u Agenciji za privredne registre.

O svim sednicama organa treba voditi uredne zapisnike i o njihovom sadržaju obaveštavati sve zadrugare, odnosno članove zadruge, jer je informisanje jedan od osnovnih zadružnih principa i osnovna pretpostavka za pravilno odlučivanje. Među zadrugarima ne smeju da postoje tajne. Zadruga je otvoreno demokratsko društvo svojih članova. Takva zadruga je i uredna i napredna.

Pitanje 4
Koja i kolika ovlašćenja treba da ima direktor zadruge?

Odgovor:
Nikada ne zaboravite da direktor zadruge (kao i zaposleni radnici - ako ih ima) uvek treba da bude u funkciji zadovoljenja interesa zadrugara - članova zadruge. Nemojte preterivati u pojedinačnim zahtevima - zahteve pred direktora postavljajte principijelno za ona pitanja koja se tiču svih ili većeg broja zadrugara. Ako svi budete insistirali da vam direktor rešava pojedinačna pitanja, vrlo brzo ćete ostati bez direktora. Zadruge i postoje zato da bi se rešavala zajednička pitanja, pa se tako i ophodite prema direktoru kojeg ste izabrali i poverili mu rukovođenje zadrugom.

Napravite razliku između upravljanja i rukovođenja. Upravljanje je pravo zadrugara i obavlja se tako što se donose odluke ili zaključci na izabranim organima ili Skupštini zadruge. Direktor je ta ličnost koja treba da obezbedi da se te odluke (ako su zakonite) sprovedu i da se o tome obavesti organ koji je odluku doneo. Ako odluke nisu u skladu sa zakonom direktor ima pravo da ih obustavi, ali i obavezu da o tome obavesti onoga ko je odluku doneo i Skupštinu zadruge.

Direktor ne treba da ima neograničena ovlašćenja. Takva ovlašćenja mogu da vode u zloupotrebu koja, kad se otkrije, često dovodi u pitanje dalji opstanak zadruge. Neograničena ovlašćenja direktora umanjuju mogućnost da "zadrugari upravljaju zadrugom", pa i to treba imati u vidu kod davanja ovlašćenja direktoru. Granice ovlašćenja direktoru treba utvrditi prema tome kolika je zadruga i kakve su njene operativne potrebe. Mora se voditi računa da mala ovlašćenja često usporavaju i otežavaju rad direktora. Najčešće se ograničenje ovlašćenja direktora iskazuje u novcu (čvrstoj valuti) i obavezno se upisuje u Agenciji za privredne registre.

Odluke organa upravljanja iznad ograničenja koja su data direktoru moraju postojati da bi direktor mogao da zastupa zadrugu u komercijalnim poslovima. Najčešće se o tome izjašnjava Upravni odbor, a o najvažnijim pitanjima o tome se izjašnjava Skupština zadruge. Ograničenje ovlašćenja direktora i ovlašćenje za odlučivanje o pitanjima iz nadležnosti Upravnog odbora i Skupštine uređuju se zadružnim pravilima.

Pitanje 5
Kako urediti odnose između zadruge i izabranog direktora zadruge?

Odgovor:
Kada Skupština zadruge donese odluku o izboru direktora, ona treba da ovlasti predsednika Skupštine da sa izabranim direktorom potpiše Ugovor o radu i ovlašćenjima. U ugovoru treba tačno precizirati period na koji se ugovor zaključuje, predvideti da može biti obnovljen ako Skupština pozitivno oceni rad direktora, ili raskinut ako Skupština, po godišnjem računu, nepovoljno oceni rad direktora, ili direktor ne podnese izveštaj o poslovanju. Isto tako, u ugovoru treba navesti do kog nivoa direktor ima ovlašćenja da samostalno postupa, kada i za koja pitanja mora tražiti prethodnu saglasnost ili odluku Upravnog odbora ili Skupštine i urediti druga pitanja.

Ugovor sa izabranim direktorom treba da sadrži i definisanu zaradu direktora. Kod određivanja visine zarade treba voditi računa o tome koliki je obim poslovanja zadruge, kakav nivo znanja i odgovornosti se očekuje od direktora i ceniti da li se, određenim nivoom zarade, može obezbediti kvalitetno rukovođenje zadrugom. Ako je zarada mala, tada ona nije motiv za maksimalno angažovanje i može dovesti do iskušenja da direktor radi iza leđa zadrugara, o čemu treba voditi računa. Najbolje je zaradu vezati određenim koeficijentom za prosečnu platu u državi i obezbediti stimulaciju ako zadruga iskaže pozitivan rezultat na kraju godine.

Izvor: "Zašto i kako se organizovati u zadruge" (SANU)

:: Zadrugarstvo :: ZAŠTO I KAKO SE ORGANIZOVATI U ZADRUGE (5) ::